ponedjeljak, 22. srpnja 2013.

Ishrana za zdravo srce

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u savremenom svetu. Iako žene obolijevaju kasnije od muškaraca, ove bolesti pogađaju oba pola. Na razvitak bolesti utiče nekoliko činilaca. Na određene činioce poput doba, pola i genetskih uzročnika se ne može uticati, ali s druge strane na mnoge se ipak može.



Ishrana koja čuva srce

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u savremenom svetu. Iako žene obolijevaju kasnije od muškaraca, ove bolesti pogađaju oba pola. Na razvitak bolesti utiče nekoliko činilaca. Na određene činioce poput doba, pola i genetskih uzročnika se ne može uticati, ali s druge strane na mnoge se ipak može.

Zašto holesterol raste?

Jedan od uzročnika rizika za kardiovaskularne bolesti je visoki LDL holesterol. Ishrana  bogata mastima, prekomeran unos hrane, telesna neaktivnost i pušenje utiču na rast holesterola. Što se tiče ishrane, visok unos zasićenih masnih kiselina i trans masnih kiselina najviše utiče na rast LDL holesterola u krvi. Zasićene masti su najzastupljenije u crvenom mesu, maslacu, punomasnim mlečnim proizvodima i palminom ulju dok trans masne kiselinu nastaju tokom procesa hidrogeniranja biljnih ulja, ali i zagrevanju ulja pri prženju hrane, stoga su  industrijski keks, grickalice i duboko pržena hrana najznačajniji izvor trans masnih kiselina.

Poznato je da osim „lošeg“ LDL holesterola imamo i holesterol koji je „dobar“. HDL holesterol je zadužen za odvođenje holesterola iz krvi u jetri i za njegovo izučivanje iz organizma, dok LDL holesterol ima obrnutu ulogu. LDL vraća holesterol u krvotok gde se on nakuplja na zidovima krvnih sudova.  Nakupljanjem naslaga na zidovima krvnih sudova usled povišenog holesterola, triglicerida, krvnog pritiska i mnogih drugih činioca, njihov se promer sužava i smanjuje elastičnost. Kada se odlomi komadić naslaga nastane ugrušak koji može potpuno začepiti suženi krvni sud i time prekinuti dotok krvi u tkiva. Prekid dotoka krvi u srce rezultira infarktom, dok prekid dotoka u mozak izaziva moždani udar.

Voće i povrće su čuvari vašeg srca

Za zdravo srce potrebno je redovito unositi namirnice koje su bogate prehrambenim vlaknima. Vlakna pomažu u smanjenju holesterola u krvi i poboljšavaju odnos između LDL i HDL holesterola. U crevima, vlakna imaju sposobnost da vezuju žučne kiseline koje su bogate holesterolom i umesto apsorbiranja, izbaciti iz organizma. Vlaknima su bogate namirnice poput boba i  mnogih vrsta voća i povrća.

Osim vlakana, voće i povrće nam osigurava antioksidanse u ishrani, posebno iz beta-karoten iz mrkve i vitamin C iz brokolija, koji imaju zaštitni učinak na organizam.

I folna kiselina je važan nutrijent koji čuva zdravlje srca. Naime, visoka količina aminokiseline homocisteina u krvi ukazuje na bolesti srca. Iako mehanizam delovanja dosada nije razjašnjen, smatra se da povišena količina homocisteina potiče nakupljanjem plaka na arterijama.

Omega masne kiseline su izuzetno zdrave

Za dobro zdravlje savetuje se svaki dan uneti barem jednu namirnicu koja se smatra dobrim izvorom blagotvornih omega – 3 masnih kiselina. To znači uneti jedno serviranje srdele, tune,  lososa ili neke druge masne ribe iz hladnih mora ili namirnica biljnog porijekla bogatih omega – 3 masnim kiselinama (npr. orašasti plodovi, lanene semenke). Iako je uticaj na količinu hlesterola skroman, omega-3 masne kiseline, posebno eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska (DHA) masna kiselina, poseduju i blago antihipertenzivno delovanje i smanjuju brzinu nastanka aterosklerotskih plakova.

Srce voli mediteransku dijetu

Mediteranska dijeta je način ishrane koja se danas smatra zdravstveno najopravdanijim za zdravlje pojedinca, posebno u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Mediteranska ishrana je bogata celovitim žitaricama i svežim, sezonskim povrćem i voćem. Konzumira se i nemasno meso, riba i morski plodovi, obrano mleko i mlečni proizvodi, a važan deo čine i orašasti plodovi i mahunarke. Ekstra devičansko maslinovo ulje nezaobilazan je deo mediteranske ishrane, a preporuča se i konzumacija vina u umerenoj količini do 2 dl dnevno sa preporukom da se konzumira uz obrok.

Istraživanja pokazuju kako usvajanje zdravih životnih navika može prepoloviti rizik za srčani udar i kod ljudi s genetskim predispozicijama za bolesti srca, a na smanjenje izgleda za srčani udar najjači pozitivan učinak uz pravilnu prehranu ima izbjegavanje pušenja te redovita tjelovježba, održavanje zdrave tjelesne mase te umjerena konzumacija alkohola.

ww.smrznutojezdravo.rs

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.