nedjelja, 14. travnja 2013.

Ventrikularni septalni defekt


Ova kongentilana srčana mana je u stvari otvor u gornjim delovima interventrikularnog septuma nastao usled nespajanja sa aortalnim septumom. Na ovaj način krv prelazi iz levog ventrikla gde je visok pritisak u desni ventrikl gde je pritisak nizak. U 1/4—1/3 slučajeva šant nije dovoljno velik da dovede do naprezanja srca. U slučaju postojanja velikih šantova dolazi do naprezanja i desnog i levog ventrikla.



Klinička slika

A. Simptomi i znaci: klinička slika zavisi od promera defekta i prisustva ili odsustvapovećane pulmonalne vaskularne rezistencije. Ako je defekt mali levodesni šant je mali;ako je defekt velik otpor protoka krvi između dva ventrikla je mali pa je i levodesnišant velik; povećana pulmonalna vaskularnarezistencija smanjuje levodesni šant i pretvara pansistolični šum u jednostrani šum.U 3ćem i 4tom interkostalnom prostoru dužsternuma čuje se dug, glasan i hrapav sistolni šum i pipa se tril. Ovo može da bude i jedini nalaz u malih defekata. U slučaju velikih šantova na vrhu srca pipa se podizanjedesnog ventrikla i čuje srednje dijastolni”šum protoka”, a može se čuti i treći ton.
B. Radiografski nalaz: u velikih šantovadesni ili levi ventrikl ili oba, kao i levi atriji pulmonalna arterija su uvećani, dok je pulmonalni protok povećan.


C. EKG: može biti normalan ili može dapokazuje hipertrofiju desnog, levog ili obaventrikla.
D. Posebna ispitivanja: kateterizacijomsrca moguće je postaviti dijagnozu čak i unajkomplikovanijiiin slučajevima. U dece sadekompenzacijom srca potrebno je ustanoviti dijagnozu i savetovati odgovarajuće lečenje.

Lečenje

Ventrikularni septum defekt može biti asimptomatičan sa normalnom hemodinamikom srca. Međutim, u dece može da bude ozbiljna mana koja dovodi do smrti usled dekompenzacije srca. Ove bolesnike ne treba podvrgavati hirurškoj intervenciji. Idealan slučaj za operativnu korekciju sa upotrebom mašine za ekstrakorporalni krvotok je onaj sa velikim levodesnim santom, hipertrofijom levog ventrikla i samo umerenom plućnom hipertenzijom. Kada je u pitanju izražena plućna hipertenzija (pritisak u plućnoj arteriji > 85 mm Hg), a levodesni šant je mali, u tom slučaju rizik od hirurške intervencije iznosi najmanje 50%. Hirurška intervencija je kontraindikovana ako je šant reverzan. Ako je pak hirurška intervencija neophodna u slučaju npr. dekompenzacije srca uzrokovane velikim levodesnim santom preporučuje sa stavljanje prstena oko pulmonalne arterije na koji način će se smanjiti šant. Tek u deteta od 5—6 godina starosti potrebno je učiniti definitivnu korekciju. Na osnovu sve većih iskustava došlo se do zaključka da se neki defekti spontano zatvaraju (možda 30— 50%). Zato hiruršku intervenciju treba odgoditi do poznog detinjstva, sem u slučajevima kada je nesposobnost za život veoma izražena ili kada se konstatuje da pulmonalna hipertenzija raste.

Prognoza

Bolesnici sa tipičnim šumom mogu očekivati normalan život, sa izuzetkom što se uvek može razviti bakterijski endokarditis u bolesnika. Sa velikim šantovima još u ranom detinjstvu nastaje kongestivno srce i oni retko kad prežive 40 godina života. Reverzni šant se sreće u oko 25% slučajeva i dovodi do Eisenmengerovog sindroma.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Maurice Sokolow
Dr Ernest Jewetz

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.