nedjelja, 14. travnja 2013.

Atrijalni septalni defekt


Najčešća forma atrij alnog septuma defekta je prisustvo ostium secundum tipa defekta u sredini septuma, dok je manje čest ostium primum tip (koji se nalazi niže u septumu, obuhvatajući ondokardiojalno jastuče) i u tim slučajevima postoje abnormalnosti i na mitralnim i trikuspidalnim zaliscima. U oba ova slučaja, normalno saturirana kiseonikom krv iz levog atrija prolazi u desni atrij d na taj način povećava minutni volumen desnog ventrikla i pulmonalni protok. U primum defekta, mitralna insuficijencija dovodi do naprezanja levog ventrikla.



Klinička slika

A. Simptomi i znaci: najveći broj bolesnika sa umerenim atrijalnim septum defektom je asimptomatičan. U slučaju da postoji veliki šant dolazi do pojave dispneje prizamoru ili dekompenzaciji srca. Vidljive sui palpabilne pulzacije desnog ventrikla. U II iIII interkostalnom prostoru levo od sternuma čuje se umereno jak sistolni šum koji jerezultat povećanog protoka kroz plućne zalistke. Ili se na vrhu srca ili u predelu ksifoidnog nastavka čuje srednje dijastolni mekšum, koji je rezultat povećanog protoka kroztrikuspidalne zalistke, a naročito u inspiraciji. Tril nije čest. Drugi ton je široko rascepan i ne menja se u odnosu na respiracije.


B. Radiografski nalazi: velika plućna arterija sa snažnim pulzacijama, povećana plućna vaskularna šara, povećan desni atrij iventrikl i malo aortalno dugme.

C. EKG: devijacija električne osovine udesno ili hipertrofija desnog ventrikla u slučaju postojanja ostium secundum defekta.Inkompletan ili kompletan blok desne granese sreće u najvećem broju slučajeva. Kodostium primum defekta postoji devijacijaelektrične osovine u levo sa rotacijom u frontalnom planu, obratno od kretanja kazaljkena časovniku.

D. Specijalna ispitivanja: kateterizacijom srca moguće ze izračunati količinu krvi koja šantira između levog i desnog atrija, zatim intrakardijalne i pulmonalne pritiske kao i plućnu vaskularnu rezistenciju. Kateter može da prođe kroz defekt u levi atrij. Angiokardiografijom se može odkriti da li je u pitanju ostium primum defekt ili mitralna insuficijencija.

Lečenje

Male strijalne septum defekte ne treba hirurški lečiti. Hirurško tretiranje zahtevaju oni atrij alni septum defekti čij je levodesni šant (2 ili 3 puta veći od sistemnog protoka) sa blagom ili ne povećanom pulmonalnom rezistencijom. Operativni rizik je mali tako da je potrebno operisati bolesnike čiji je odnos između pulmonalnog i sistemnog protoka 1,5:1.

Hirurška intervencija nije indikovana u slučajevima pulmonalne hipertenzije i reverznog santa zbog rizika od akutne dekompenzacije srca.

Prognoza

Bolesnici sa malim santom mogu živeti normalni životni vek; sa većim santom dozive srednju ili kasniju dob pre nego što dođe do pojave pulmonalne hipertenzije ili dekompenzacije srca. Kasnije najčešće dolazi do fibrilacije atrija i pulmonalne vaskularne rezistencije. Veliki šantovi dovode do fizičke nesposobnosti u 40tim godinama života. Povećana pulmonalna vaskularna rezistencija nastala usled plućne hipertenzije rede se sreće u doba detinjstva ili mladićstva kada je u pitanju atrijalni septum defekt tipa secundum, ali je česta u slučaju postojanja septum primum defekta; posle 40tih godina i kod postojanja atrij alnog septum defekta tipa secundum može se razviti plućna hipertenzija.

Operativna smrtnost sa upotrebom mašine za ekstrakorporalni krvotok je mala (<1%) u bolesnika ispod 45 godina starosti, koji nisu dekompenzovani i imaju pritisak u a. pulmonalis < 60 mm Hg. Povećava se 6—10% u bolesnika preko 40 godina starosti koji uz to imaju i dekompenzaciju srca i povećani pritisak u a. pulmonalis > 60 mm Hg. Najveći broj preživelih pokazuje značajna poboljšanja.
Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Maurice Sokolow
Dr Ernest Jewetz

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.