petak, 8. veljače 2013.

Infarkt srca

Akutni infarkt miokarda je nagli prestanak dotoka krvi u jednom delu miokarda(srčanog mišića), sa posledičnim promenama na miokardu kao rezultat nedostatka kiseonika u zoni vaskularizacuje okludiranog (zapušenog) krvnog suda. Zona srčanog mišića sa obustavljenom cirkulacijom, ukoliko dugo traje, je region propadanja mišićne mase, ukoliko se u skorije vreme terapiski ne interveneše doćiće do trajnog ostećenja mišićnog tkiva i stvaranja ožiljka.Veličina infarkta i tegobe koje nastaju određeni su veličinom krvnog suda koji je zahvaćen, (veći i proksimalnije okludiran krvni sud da je veću zonu vaskularizacije pa time je infarkt prostraniji t.j. teza klinička slika). Okluzija krvnog suda nastaje u najvećem broju slučajeva na aterosklerotično promenjenom krvnom sudu srčane cirkulacije,nakon rupture aterosklerotične ploče i formiranja tromba.


Ateroskleroza je bolest savremenog coveka, karakterise se promenama u zidovima krvnih sudovima koje smanjuju njihovu elastičnost i kvalitet, karakteristično je prisustvo aterosklerotičnih ploča koje prestavljaju slabe tačke, i mesta moguće rupture i povrede untrasnjih povrsina krvnih sudova. Mesta rupture plaka su mesta formiranja tromba sto daje okluziju, slede komplikacije koje zavise od lokalizacija t.j.koji krvi sud je zahvaćen i gde( mozak, srčani misic, periferna cirkulacija).
Čovek je star koliko su mu aterosklerotično promenjeni (stari) krvni sudovi. Neka oboljenja i životne navike potenciraju i ubrzavaju pojavu ateroskleroze, pa samim tim i pojavu akutnog infarkta miokarda.
Faktori rizika su: povišen krvni pritisak, muški pol ( muškarci česće obolevaju od infarkta od žena, t.j. u odnosu na žene u reproduktivnom periodu, za razliku od žena u menopauzi gde se rizik od infarkta srca izjednačava), diabetes ( pogotovu loše regulisan diabetes), pušenje (delujući štetnim materijama na kvalitet krvnih sudova kao i vazokonstriktorno koja može biti dopunski factor u okluziji krvno suda), gojaznost, hiperlipidemija, hiperetenzija, tip ličnosti( abiciozan, odgovoran, izložen stresu), nasledje (u pojedinim porodicama više članova porodice su srčani bolesnici), smanjena fizička aktivnost.

Simptomi
Tipičan simptom je bol iza grudne kosti koji je izuzetno jak, u vidu stezanja ili pritiska, probadanja ili žarenja. Bol traje duže od 30 minuta. Može se širiti prema ramenima, levoj ruci, donjoj vilici, ledjima i stomaku(nikad ispod pupka). Bolovi su praćeni opštom malaksalošću, hladnim preznojavanjem, izrazitim strahom od smrti, moguća mučnina, povraćanje, gušenje, uznemirenost, nesvestica, ponekad i gubitak svesti.
Kod velikog broja bolesnika bol je provociran: fizičkim naporom, emocionalnim stresom, obilnim obrokom, hladnoćom ili promenama meteoroloskih uslova.

Infarkt može proći bez simptoma
Treba znati da kod 10-15% bolesnika infarkt miokarda prođe potpuno neprimećeno ( asimtomatski). Najčešće je reč o osobama koje imaju diabetes, ili su starije životne dobi. Preboleli infarkt se naknadno otkrije ožiljnim promenama u EKG-u.

Šta preduzeti
Nakon infarkta, moguće je da se bolest ponovi, pa je neobhodna sekundarna prevencija.

Zapamtite
U akutnom infarktu miokarda koplikacije i fatalni ishod u visokom procentu se dešavaju u prvih dva sata, najbolji efekat terapije je ukoliko se ona započne unutar 6 sati od početka tegoba.
Ukoliko u porodici ima srčanih bolesnika, ili je neko od članova porodice umro naprasnom smrću, potrebna je veća opreznost. Neophodna prevencija:eliminisati faktore rizika, skrining diagnostika: ergometrija(test opterećenja), a u koliko je test pozitivan koronarografija, pa prema nalazu dalje lečenje.
Ljudi neretko zanemeruju svoje tegobe, pripisujuci ih gastritisu ili ulkusnoj bolesti (čir na zelucu ili dvanaestopalacnom crevu). Ma koliko vam se vaši simptomi cinili banalnim, dijagnozu prepustite lekaru.


Jutro, najrizičnije doba dana za infarkt

Najviše srčanih udara događa se u jutarnjim satima, posebno za vreme poslednje, REM faze sna, kažu naučnici sa Harvarda. 

Njihovi podaci pokazuju da se između šest sati ujutro i podneva događa 40 posto svih srčanih udara, a u prva tri sata nakon buđenja rizik za srčani udar je utrostručen. 
Naučnici to objašnjavaju prisutnošću niza činilaca povezanih s povećanom aktivnošću autonomnog nervnog sistema koji dovode do stezanja krvnih sudova i povećane potrošnje kiseonika u organizmu u jutarnjim satima, što uzrokuje da srce dobija manje kiseonika. 
Takođe, u jutarnjim satima rastu izgledi za razvoj krvnih ugrušaka, koji dodatno otežavaju cirkulaciju i mogu da povećaju rizik za moždani udar. 
Svi ovi činioci ne predstavljaju pretnju za zdrave osobe, ali mogu da budu rizične za osobe s aterosklerozom.

Prepoznajte infarkt


Koronarno oboljenje srca je glavni uzrok smrtnosti kako muškaraca, tako i žena. Prouzrokuje ga suženje koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju i često dovodi do infarkta. 

Polovina ljudi umre u roku od jednog sata od trenutka kad osete prve simptome i pre nego što stignu u bolnicu. Srećom, svako od nas može da preduzme korake za zaštitu svog srca i svog života, kao i života drugih. Najvažnije je da odmah potražimo stručnu lekarsku pomoć. Brza reakcija na prve znake srčanog napada ima ključni značaj za spas života i ograničenje štete koju infarkt može da izazove. 

Znaci upozorenja 
Infarkt je zastrašujući događaj i niko o tome ne voli da misli. Međutim, ako naučimo da prepoznamo znake infarkta i zapamtimo šta u tom slučaju treba da uradimo, možemo sebi i drugima da spasemo život. 

Koji su simptomi infarkta? Mnogi ljudi veruju da je infarkt iznenadan i intenzivan, kao što se često prikazuje na filmu kad se osoba odjednom uhvati za srce i pada na pod. Istina je ipak nešto drugačija. Infarkt najčešće počinje polako kao blag bol ili jednostavno nelagodan osećaj. Ako imate slične simptome, niste sasvim sigurni šta sa vama nije u redu. Može se čak desiti da simptomi sami od sebe prođu. Čak i osobe koje su već jednom doživele infarkt ne moraju da prepoznaju simptome pošto kod narednog napada oni mogu totalno da se razlikuju. 
Žene obično misle da im ne preti opasnost od infarkta, ali greše. Zato i one moraju da nauče da prepoznaju rane znake upozorenja na opasnost: 
Osećaj nelagodnosti u grudima - Većina infarkta je praćena osećajem nelagodnosti u sredini grudnog koša. Ta nelagodnost traje nekoliko minuta, slabi i nestaje, ali se vraća. Čovek oseća neprijatan pritisak, stezanje u grudima ili bol. 
Nelagodnost u drugim oblastima gornjeg dela tela - To može biti bol ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili želucu. 
Ne možete da dođete do daha - Nelagodnost u grudima je često praćena nemogućnošću da dođete do daha. Međutim, to se često događa i pre nego što osetite nelagodnost u grudima. 
Ostali simptomi - Iznenada vas oblije hladan znoj, osetite mučninu ili vrtoglavicu. 
Nije naodmet da naučite sve ove simptome, ali takođe morate imati na umu da ako niste sigurni da se radi o infarktu, ipak morate da se obratite lekaru i proverite. 

Ko spada u rizičnu grupu? 
Infarkt pogađa i muškarce i žene. Međutim, neke osobe imaju više izgleda da dobiju infarkt zbog svojih „faktora rizika“. Pod faktorima rizika se podrazumevaju ponašanje ili stanja koja povećavaju izglede da jedna osoba oboli od neke bolesti. Neki od faktora rizika vezanih za infarkt su van naše kontrole, ali na većinu možete da utičete i smanjite opasnost od prvog ili ponovljenog infarkta. 

Faktori koje ne možete da kontrolišete: 
Postojanje ranijih koronarnih problema, uključujući infarkt, angioplastiju, bajpas ili anginu pektoris. 
Godine su bitan faktor pošto je ustanovljeno da se kod muškaraca rizik povećava posle 45, a kod žena posle 55. godine. 
Srčana oboljenja u porodici povećavaju verovatnoću da i vi obolite. Recimo ako je bratu ili ocu pre 55. godine postavljena dijagnoza srčanih oboljenja, odnosno sestri ili majci pre 65, vaše šanse da imate probleme sa srcem znatno rastu. 

Faktori koje možete da kontrolišete: -Pušenje 
-Visok krvni pritisak 
-Visok nivo holesterola u krvi 
-Prekomerna težina i gojaznost 
-Fizička neaktivnost 
-Dijabetes 
Faktori rizika ne povećavaju verovatnoću od infarkta na jednostavan način; savaki od tih faktora dodatno povećava uticaj ostalih faktora. Stoga je veoma bitno da sprečite ili kontrolišete one faktore rizika na koje možete da utičete, pogotovo ako ste već jednom doživeli infarkt.

Britanci na tragu leka protiv infarkta

Trombociti ili krvne pločice

Naučnici Univerziteta Bristol otkrili su da bi se moglo sprečiti nastajanje krvnih ugrušaka u srčanim arterijama koji mogu izazvati srčani udar, prenosi Bi-Bi-Si. 

Naime, oni su spoznali da je iz trombocita, krvnih pločica koje imaju glavnu ulogu u zgrušavanju krvi, potrebno ukloniti protein PKC alfa.

Profesor Alastair Pul, vođa tog naučnog istraživanja, objašnjava da je posebno važno i to što je njegov naučni tim otkrio da se uklanjanjem tog proteina iz trombocita neće smanjiti, odnosno izgubiti njihov glavni zadatak, a to je uloga u procesu zgrušavanja krvi.

Za sprečavanje rizika od srčanog udara trenutno se koristi aspirin, ali taj lek kod nekih pacijenata može izazvati krvarenje koje može biti opasno po život.
ceo tekst na



Infarkt miokarda (Tromboza srčanih krvnih sudova)



Nije tako redak slučaj da u ranim jutarnjim časovima porodica pozove lekara zato što je jedan član porodice odjednom osetio bol u grudnom košu, hladan znoj, strah od smrti i opštu iscrpenost, zato što je dobio infarkt miokarda. Noćni početak ovog napada nije redak i pored prividnog nepostojanja uzroka koji izazivaju napad.

U toku dana do napada mogu dovesti: naprezanje, uzbuđenje, preobilan obed, kao i hladno ili vetrovito vreme i promena atmosferskog pritiska.

U većini slučajeva infarkt miokarda se javlja između 40. i 70. godine i to kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak, boluju od dijabetesa, imaju povišeni holesterol u krvi, previše su gojazne i puše duvan. Muškarci oboljevaju mnogo češće od žena. Od većeg uticaja na pojavu ove bolesti je dobro imovno stanje nego nasleđe, a primećeno je da je ova bolest naročito česta kod lekara. Ukoliko se više ovih faktora udruže utoliko je nastajanje arterioskleroze i ateromatoze, a time i infarkta miokarda češće.

Do infarkta miokarda u najvećem broju slučajeva dolazi usled tromboze koronarnih krvnih sudova koji su sklerozirani ili ateromatozirani.

Tromboza koronarnog krvnog suda dovodi do slabljenja ishrane srčanog mišića (ishemija), i ako se ubrzo ne uspostavi tzv. kolateralna (sporedna) cirkulacija, dolazi do degeneracije – odumiranja odgovarajućeg dela srčanog mišića, a može i da nastupi smrt.

Infarkt miokarda je ozbiljno oboljenje. Gotovo uvek bolesnik oseća jak bol iza grudne kosti, koji steže i zrači prema vratu, glavi, leđima i levoj ili desnoj ruci. Istovremeno javlja se i ubrzano disanje, hlano znojenje, vrlo slab i ubrzan puls, modrilo i stanje šoka. Krvni prtisak naglo pada.

U nekim slučajevima postoje predznaci infarkta, koji mogu trajati i do dvadesetak dana, a ispoljavaju se u lupanju srca, bolu u celom grudnom košu i u opštoj slabosti i vrtoglavici.

Ponekad je napad znatno blaži, a ima i slučajeva kada sve izgleda kao da se radi o napadu želudačnih bolova.

Infarkt miokarda nastupa često kod obolelih od angine pektoris – grudne angine, pa ti bolesnici čim osete jači napad treba da se obrate lekaru.

Ako bolesnik preživi napad, nastupa „reparacija“ srčanog mišića sa uspostavljanjem kolateralne cirkulacije, koja traje nekoliko nedelja. Radi praćenja bolesnikovog stanja neophodno je često snimanje srčanog rada, česti pregledi krvi kao i merenje krvnog pritiska.

Bolesnik koji je doživeo infarkt ne bi smeo da puši; treba da izbegava noćno sedenje, uzrujavanje i veliko naprezanje. Koristan je popodnevni odmor. Spavanje treba da traje najmanje osam časova


Nije svako štrecanje infarkt

Kako otkriti da li je uzrok bola srce ili nagnječeni grudni pršljen? Može li zimski infarkt da se spreči? Jesmo li svi postali meteoropate?


Usijano leto kao što je bilo ovogodišnje ne pamti se decenijama, a čim su se navukli prvi oblaci, nokautirala nas je hladnoća "obogaćena" vlagom. Ljudi se žale kako više ne prepoznaju našu klimu, lekari ne dižu glavu od posla, Hitna uredno saopštava podatke o povećanom broju intervencija, a stručnjaci sve glasnije izražavaju zabrinutost za sudbinu planete i ljudsko zdravlje.
Šta se događa u organizmu kada danima pada kiša, duva vetar, menjaju se temperatura i atmosferski pritisak ili u vazduhu ima 98 procenata vlage? Da se događa nešto neprijatno, svi smo osetili na svojoj koži. Postavlja se pitanje: kako razlikovati "ozbiljan" simptom od prolazne meteoropatske "smetnje na vezama"?
Bol u grudima nije prijatan i redovno budi najcrnje misli. Srećom, često su to banalni signali koji nemaju nikakve veze sa srcem. Činjenica je, međutim, da je broj infarkta najveći upravo u tri poslednja meseca u godini i da su takozvane rizične grupe ugroženije zimi nego leti kad od vrućine jedva dišemo. Da vidimo...
Kad zavisi od srčanog mišića
Angina pektoris. - Srce ne dobija dovoljno kiseonika jer su, na primer, koronarne arterije sužene zbog masnih naslaga. Bol se javlja kad smo izloženi naporu, pa srce pumpa više krvi jer mu je potrebno više kiseonika. Zbog bolesti, međutim, ne prima dovoljno, a posledica je - bol.
Kako boli. - Bol je lokalizovan u centralnom delu, ali nije jasno ograničen već se širi po celom grudnom košu. Oseća se neka težina ili stezanje, ponekad i razdiruće žiganje u grudima. Bol se ne pojačava disanjem ili pokretima, kao ni pritiskom na rebra ili grudne mišiće. Osoba je, međutim, prinuđena da smesta obustavi svaku aktivnost. Bol se često širi u vrat, ramena i ruke, a može da ga prati hladan znoj i osećaj propadanja, ređe mučnina i otežano disanje.
Infarkt. - Stanje kad zbog zastoja krvotoka srce ostaje bez kiseonika koji ga hrani. Do prekida dolazi i kad se ugrušak (na primer, tromb) prepreči u suženom delu arterije i onemogući prolaz krvi koja treba da nahrani srce.
Kako boli
Bol od infarkta je jakog intenziteta, lokalizovan u sredini grudi, a prati ga gušenje. Često se prenosi u levu ruku, ređe desnu, a može stići i do leđa i vilice. Bolesnik teško diše, obliva ga hladan znoj, oseća mučninu i povraća. Ako simptomi potraju 5-10 minuta i sami prođu, možda je angina pektoris. Ukoliko bol, međutim, ne prestaje, a oštro probadanje potraje duže od 10 minuta, verovatno je infarkt.
Perikarditis (zapaljenje srčane kese). - Bol u grudima koji liči na infarkt često je perikarditis, posebno kod mlađih osoba.
Oštar, razdirući bol traje danima i pogoršava se kad kašljemo, gutamo, duboko dišemo ili se opružimo. Smanjuje se kad se oboleli presamiti (nagne napred), a prate ga ubrzano disanje, kašalj, temperatura i jeza.
Kad zavisi od grudnog koša
Bol u grudnim kostima. - Probadanja su u ovom delu tela česta, a čovek ko čovek odmah pomisli na - infarkt. Niko, međutim, ne zna šta je pravi uzrok tegobama koje nastaju unutar grudnog koša: mišićima, rebrima, pršljenovima, hrskavicama. Događa se da bol uzrokuje i nagli pokret tela.
Kako boli. - Jako, oštro, kao da vam neko zabada veliku iglu. Bolovi su, međutim, bezopasni, kratko traju (najviše nekoliko sekundi) i lokalizovani su u jednoj tački.
Upala porebrice. - Zapaljenje hrskavice, to jest tkiva koje vezuje rebra za grudnu kost, smatra se najlakšim oblikom bola u grudima. Nema razloga za strah: reč je o normalnoj reakciji organizma na pojačani fizički napor (događa se, na primer, osobama koje satima pletu).
Kako boli. - Oseti se nelagodnost, kao neka težina na sredini grudi, koja se pojačava kad pritisnemo bolno mesto.
Nagnječeni pršljenovi
Diskus hernija, degenerativne diskopatije ili povređeni pršljen uzrokuju bol u grudima, najčešće zbog pritiska ili zapaljenja nerva koji prolazi kroz grudni koš.
Kako boli. - Uporno. Bol sledi putanju nerva, a pojačava se kad kašljemo, kijamo ili menjamo položaj tela. Ponekad se javlja smanjena osetljivost (žmarci, trnjenje).

Važno! Svaki alarmantni simptom traži hitnu lekarsku pomoć. dok je čekate, popijte aspirin!

Kad su uzrok druge bolesti

Gastroezofagealni refluks.
Uzrok bola u grudima često je zapaljenje jednjaka, izazvano vraćanjem kiseline iz stomaka. Pored anatomske sklonosti, hijatus hernija nastaje kad kroz otvor na dijafragmi deo želuca "prodre" u grudni koš.
Kako boli
Peče iza grudne kosti, u nivou gornjeg dela stomaka. Osoba najčešće oseti bol jedan sat posle jela, ali javlja se i na prazan stomak.
Pleuritis
Reč je o zapaljenju plućne maramice, a uzroci su mnogobrojni: posledica upale pluća, komplikacija zbog tumora ili tuberkuloze, ređe jakog reumatizma.
Kako boli
Bol je vrlo jak, posebno u centralnom i donjem delu pluća, a povećava se kad duboko dišemo, kašljemo ili kijamo. Može da bude praćen temperaturom, čak i vrlo visokom, i suvim kašljem. Kad se pojavi voda u plućima, pritisak u grudima se pojačava.
A ako je anksiozno stanje? Događa se da tegobe u grudima nastanu iz određenog psihičkog stanja. Neuredan život, hronični umor, neprilike u porodici ili na poslu često izazovu napad panike. Pored bola u grudima, simptomi su pojačano znojenje, lupanje srca, borba za vazduh, skok pritiska, strah. Izlaz? Opuštanje, redukcija dnevnih obaveza i život bez stresa, uz neki od recepata "nežne" medicine koje smo vam ponudili na ovim stranama!

ww.hendidrustvoinfo

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.