petak, 8. veljače 2013.

Infarkt srca

Akutni infarkt miokarda je nagli prestanak dotoka krvi u jednom delu miokarda(srčanog mišića), sa posledičnim promenama na miokardu kao rezultat nedostatka kiseonika u zoni vaskularizacuje okludiranog (zapušenog) krvnog suda. Zona srčanog mišića sa obustavljenom cirkulacijom, ukoliko dugo traje, je region propadanja mišićne mase, ukoliko se u skorije vreme terapiski ne interveneše doćiće do trajnog ostećenja mišićnog tkiva i stvaranja ožiljka.Veličina infarkta i tegobe koje nastaju određeni su veličinom krvnog suda koji je zahvaćen, (veći i proksimalnije okludiran krvni sud da je veću zonu vaskularizacije pa time je infarkt prostraniji t.j. teza klinička slika). Okluzija krvnog suda nastaje u najvećem broju slučajeva na aterosklerotično promenjenom krvnom sudu srčane cirkulacije,nakon rupture aterosklerotične ploče i formiranja tromba.


Ateroskleroza je bolest savremenog coveka, karakterise se promenama u zidovima krvnih sudovima koje smanjuju njihovu elastičnost i kvalitet, karakteristično je prisustvo aterosklerotičnih ploča koje prestavljaju slabe tačke, i mesta moguće rupture i povrede untrasnjih povrsina krvnih sudova. Mesta rupture plaka su mesta formiranja tromba sto daje okluziju, slede komplikacije koje zavise od lokalizacija t.j.koji krvi sud je zahvaćen i gde( mozak, srčani misic, periferna cirkulacija).
Čovek je star koliko su mu aterosklerotično promenjeni (stari) krvni sudovi. Neka oboljenja i životne navike potenciraju i ubrzavaju pojavu ateroskleroze, pa samim tim i pojavu akutnog infarkta miokarda.
Faktori rizika su: povišen krvni pritisak, muški pol ( muškarci česće obolevaju od infarkta od žena, t.j. u odnosu na žene u reproduktivnom periodu, za razliku od žena u menopauzi gde se rizik od infarkta srca izjednačava), diabetes ( pogotovu loše regulisan diabetes), pušenje (delujući štetnim materijama na kvalitet krvnih sudova kao i vazokonstriktorno koja može biti dopunski factor u okluziji krvno suda), gojaznost, hiperlipidemija, hiperetenzija, tip ličnosti( abiciozan, odgovoran, izložen stresu), nasledje (u pojedinim porodicama više članova porodice su srčani bolesnici), smanjena fizička aktivnost.

Simptomi
Tipičan simptom je bol iza grudne kosti koji je izuzetno jak, u vidu stezanja ili pritiska, probadanja ili žarenja. Bol traje duže od 30 minuta. Može se širiti prema ramenima, levoj ruci, donjoj vilici, ledjima i stomaku(nikad ispod pupka). Bolovi su praćeni opštom malaksalošću, hladnim preznojavanjem, izrazitim strahom od smrti, moguća mučnina, povraćanje, gušenje, uznemirenost, nesvestica, ponekad i gubitak svesti.
Kod velikog broja bolesnika bol je provociran: fizičkim naporom, emocionalnim stresom, obilnim obrokom, hladnoćom ili promenama meteoroloskih uslova.

Infarkt može proći bez simptoma
Treba znati da kod 10-15% bolesnika infarkt miokarda prođe potpuno neprimećeno ( asimtomatski). Najčešće je reč o osobama koje imaju diabetes, ili su starije životne dobi. Preboleli infarkt se naknadno otkrije ožiljnim promenama u EKG-u.

Šta preduzeti
Nakon infarkta, moguće je da se bolest ponovi, pa je neobhodna sekundarna prevencija.

Zapamtite
U akutnom infarktu miokarda koplikacije i fatalni ishod u visokom procentu se dešavaju u prvih dva sata, najbolji efekat terapije je ukoliko se ona započne unutar 6 sati od početka tegoba.
Ukoliko u porodici ima srčanih bolesnika, ili je neko od članova porodice umro naprasnom smrću, potrebna je veća opreznost. Neophodna prevencija:eliminisati faktore rizika, skrining diagnostika: ergometrija(test opterećenja), a u koliko je test pozitivan koronarografija, pa prema nalazu dalje lečenje.
Ljudi neretko zanemeruju svoje tegobe, pripisujuci ih gastritisu ili ulkusnoj bolesti (čir na zelucu ili dvanaestopalacnom crevu). Ma koliko vam se vaši simptomi cinili banalnim, dijagnozu prepustite lekaru.


Jutro, najrizičnije doba dana za infarkt

Najviše srčanih udara događa se u jutarnjim satima, posebno za vreme poslednje, REM faze sna, kažu naučnici sa Harvarda. 

Njihovi podaci pokazuju da se između šest sati ujutro i podneva događa 40 posto svih srčanih udara, a u prva tri sata nakon buđenja rizik za srčani udar je utrostručen. 
Naučnici to objašnjavaju prisutnošću niza činilaca povezanih s povećanom aktivnošću autonomnog nervnog sistema koji dovode do stezanja krvnih sudova i povećane potrošnje kiseonika u organizmu u jutarnjim satima, što uzrokuje da srce dobija manje kiseonika. 
Takođe, u jutarnjim satima rastu izgledi za razvoj krvnih ugrušaka, koji dodatno otežavaju cirkulaciju i mogu da povećaju rizik za moždani udar. 
Svi ovi činioci ne predstavljaju pretnju za zdrave osobe, ali mogu da budu rizične za osobe s aterosklerozom.

Prepoznajte infarkt


Koronarno oboljenje srca je glavni uzrok smrtnosti kako muškaraca, tako i žena. Prouzrokuje ga suženje koronarnih arterija koje snabdevaju srce krvlju i često dovodi do infarkta. 

Polovina ljudi umre u roku od jednog sata od trenutka kad osete prve simptome i pre nego što stignu u bolnicu. Srećom, svako od nas može da preduzme korake za zaštitu svog srca i svog života, kao i života drugih. Najvažnije je da odmah potražimo stručnu lekarsku pomoć. Brza reakcija na prve znake srčanog napada ima ključni značaj za spas života i ograničenje štete koju infarkt može da izazove. 

Znaci upozorenja 
Infarkt je zastrašujući događaj i niko o tome ne voli da misli. Međutim, ako naučimo da prepoznamo znake infarkta i zapamtimo šta u tom slučaju treba da uradimo, možemo sebi i drugima da spasemo život. 

Koji su simptomi infarkta? Mnogi ljudi veruju da je infarkt iznenadan i intenzivan, kao što se često prikazuje na filmu kad se osoba odjednom uhvati za srce i pada na pod. Istina je ipak nešto drugačija. Infarkt najčešće počinje polako kao blag bol ili jednostavno nelagodan osećaj. Ako imate slične simptome, niste sasvim sigurni šta sa vama nije u redu. Može se čak desiti da simptomi sami od sebe prođu. Čak i osobe koje su već jednom doživele infarkt ne moraju da prepoznaju simptome pošto kod narednog napada oni mogu totalno da se razlikuju. 
Žene obično misle da im ne preti opasnost od infarkta, ali greše. Zato i one moraju da nauče da prepoznaju rane znake upozorenja na opasnost: 
Osećaj nelagodnosti u grudima - Većina infarkta je praćena osećajem nelagodnosti u sredini grudnog koša. Ta nelagodnost traje nekoliko minuta, slabi i nestaje, ali se vraća. Čovek oseća neprijatan pritisak, stezanje u grudima ili bol. 
Nelagodnost u drugim oblastima gornjeg dela tela - To može biti bol ili nelagodnost u jednoj ili obe ruke, leđima, vratu, vilici ili želucu. 
Ne možete da dođete do daha - Nelagodnost u grudima je često praćena nemogućnošću da dođete do daha. Međutim, to se često događa i pre nego što osetite nelagodnost u grudima. 
Ostali simptomi - Iznenada vas oblije hladan znoj, osetite mučninu ili vrtoglavicu. 
Nije naodmet da naučite sve ove simptome, ali takođe morate imati na umu da ako niste sigurni da se radi o infarktu, ipak morate da se obratite lekaru i proverite. 

Ko spada u rizičnu grupu? 
Infarkt pogađa i muškarce i žene. Međutim, neke osobe imaju više izgleda da dobiju infarkt zbog svojih „faktora rizika“. Pod faktorima rizika se podrazumevaju ponašanje ili stanja koja povećavaju izglede da jedna osoba oboli od neke bolesti. Neki od faktora rizika vezanih za infarkt su van naše kontrole, ali na većinu možete da utičete i smanjite opasnost od prvog ili ponovljenog infarkta. 

Faktori koje ne možete da kontrolišete: 
Postojanje ranijih koronarnih problema, uključujući infarkt, angioplastiju, bajpas ili anginu pektoris. 
Godine su bitan faktor pošto je ustanovljeno da se kod muškaraca rizik povećava posle 45, a kod žena posle 55. godine. 
Srčana oboljenja u porodici povećavaju verovatnoću da i vi obolite. Recimo ako je bratu ili ocu pre 55. godine postavljena dijagnoza srčanih oboljenja, odnosno sestri ili majci pre 65, vaše šanse da imate probleme sa srcem znatno rastu. 

Faktori koje možete da kontrolišete: -Pušenje 
-Visok krvni pritisak 
-Visok nivo holesterola u krvi 
-Prekomerna težina i gojaznost 
-Fizička neaktivnost 
-Dijabetes 
Faktori rizika ne povećavaju verovatnoću od infarkta na jednostavan način; savaki od tih faktora dodatno povećava uticaj ostalih faktora. Stoga je veoma bitno da sprečite ili kontrolišete one faktore rizika na koje možete da utičete, pogotovo ako ste već jednom doživeli infarkt.

Britanci na tragu leka protiv infarkta

Trombociti ili krvne pločice

Naučnici Univerziteta Bristol otkrili su da bi se moglo sprečiti nastajanje krvnih ugrušaka u srčanim arterijama koji mogu izazvati srčani udar, prenosi Bi-Bi-Si. 

Naime, oni su spoznali da je iz trombocita, krvnih pločica koje imaju glavnu ulogu u zgrušavanju krvi, potrebno ukloniti protein PKC alfa.

Profesor Alastair Pul, vođa tog naučnog istraživanja, objašnjava da je posebno važno i to što je njegov naučni tim otkrio da se uklanjanjem tog proteina iz trombocita neće smanjiti, odnosno izgubiti njihov glavni zadatak, a to je uloga u procesu zgrušavanja krvi.

Za sprečavanje rizika od srčanog udara trenutno se koristi aspirin, ali taj lek kod nekih pacijenata može izazvati krvarenje koje može biti opasno po život.
ceo tekst na



Infarkt miokarda (Tromboza srčanih krvnih sudova)



Nije tako redak slučaj da u ranim jutarnjim časovima porodica pozove lekara zato što je jedan član porodice odjednom osetio bol u grudnom košu, hladan znoj, strah od smrti i opštu iscrpenost, zato što je dobio infarkt miokarda. Noćni početak ovog napada nije redak i pored prividnog nepostojanja uzroka koji izazivaju napad.

U toku dana do napada mogu dovesti: naprezanje, uzbuđenje, preobilan obed, kao i hladno ili vetrovito vreme i promena atmosferskog pritiska.

U većini slučajeva infarkt miokarda se javlja između 40. i 70. godine i to kod osoba koje imaju povišen krvni pritisak, boluju od dijabetesa, imaju povišeni holesterol u krvi, previše su gojazne i puše duvan. Muškarci oboljevaju mnogo češće od žena. Od većeg uticaja na pojavu ove bolesti je dobro imovno stanje nego nasleđe, a primećeno je da je ova bolest naročito česta kod lekara. Ukoliko se više ovih faktora udruže utoliko je nastajanje arterioskleroze i ateromatoze, a time i infarkta miokarda češće.

Do infarkta miokarda u najvećem broju slučajeva dolazi usled tromboze koronarnih krvnih sudova koji su sklerozirani ili ateromatozirani.

Tromboza koronarnog krvnog suda dovodi do slabljenja ishrane srčanog mišića (ishemija), i ako se ubrzo ne uspostavi tzv. kolateralna (sporedna) cirkulacija, dolazi do degeneracije – odumiranja odgovarajućeg dela srčanog mišića, a može i da nastupi smrt.

Infarkt miokarda je ozbiljno oboljenje. Gotovo uvek bolesnik oseća jak bol iza grudne kosti, koji steže i zrači prema vratu, glavi, leđima i levoj ili desnoj ruci. Istovremeno javlja se i ubrzano disanje, hlano znojenje, vrlo slab i ubrzan puls, modrilo i stanje šoka. Krvni prtisak naglo pada.

U nekim slučajevima postoje predznaci infarkta, koji mogu trajati i do dvadesetak dana, a ispoljavaju se u lupanju srca, bolu u celom grudnom košu i u opštoj slabosti i vrtoglavici.

Ponekad je napad znatno blaži, a ima i slučajeva kada sve izgleda kao da se radi o napadu želudačnih bolova.

Infarkt miokarda nastupa često kod obolelih od angine pektoris – grudne angine, pa ti bolesnici čim osete jači napad treba da se obrate lekaru.

Ako bolesnik preživi napad, nastupa „reparacija“ srčanog mišića sa uspostavljanjem kolateralne cirkulacije, koja traje nekoliko nedelja. Radi praćenja bolesnikovog stanja neophodno je često snimanje srčanog rada, česti pregledi krvi kao i merenje krvnog pritiska.

Bolesnik koji je doživeo infarkt ne bi smeo da puši; treba da izbegava noćno sedenje, uzrujavanje i veliko naprezanje. Koristan je popodnevni odmor. Spavanje treba da traje najmanje osam časova


Nije svako štrecanje infarkt

Kako otkriti da li je uzrok bola srce ili nagnječeni grudni pršljen? Može li zimski infarkt da se spreči? Jesmo li svi postali meteoropate?


Usijano leto kao što je bilo ovogodišnje ne pamti se decenijama, a čim su se navukli prvi oblaci, nokautirala nas je hladnoća "obogaćena" vlagom. Ljudi se žale kako više ne prepoznaju našu klimu, lekari ne dižu glavu od posla, Hitna uredno saopštava podatke o povećanom broju intervencija, a stručnjaci sve glasnije izražavaju zabrinutost za sudbinu planete i ljudsko zdravlje.
Šta se događa u organizmu kada danima pada kiša, duva vetar, menjaju se temperatura i atmosferski pritisak ili u vazduhu ima 98 procenata vlage? Da se događa nešto neprijatno, svi smo osetili na svojoj koži. Postavlja se pitanje: kako razlikovati "ozbiljan" simptom od prolazne meteoropatske "smetnje na vezama"?
Bol u grudima nije prijatan i redovno budi najcrnje misli. Srećom, često su to banalni signali koji nemaju nikakve veze sa srcem. Činjenica je, međutim, da je broj infarkta najveći upravo u tri poslednja meseca u godini i da su takozvane rizične grupe ugroženije zimi nego leti kad od vrućine jedva dišemo. Da vidimo...
Kad zavisi od srčanog mišića
Angina pektoris. - Srce ne dobija dovoljno kiseonika jer su, na primer, koronarne arterije sužene zbog masnih naslaga. Bol se javlja kad smo izloženi naporu, pa srce pumpa više krvi jer mu je potrebno više kiseonika. Zbog bolesti, međutim, ne prima dovoljno, a posledica je - bol.
Kako boli. - Bol je lokalizovan u centralnom delu, ali nije jasno ograničen već se širi po celom grudnom košu. Oseća se neka težina ili stezanje, ponekad i razdiruće žiganje u grudima. Bol se ne pojačava disanjem ili pokretima, kao ni pritiskom na rebra ili grudne mišiće. Osoba je, međutim, prinuđena da smesta obustavi svaku aktivnost. Bol se često širi u vrat, ramena i ruke, a može da ga prati hladan znoj i osećaj propadanja, ređe mučnina i otežano disanje.
Infarkt. - Stanje kad zbog zastoja krvotoka srce ostaje bez kiseonika koji ga hrani. Do prekida dolazi i kad se ugrušak (na primer, tromb) prepreči u suženom delu arterije i onemogući prolaz krvi koja treba da nahrani srce.
Kako boli
Bol od infarkta je jakog intenziteta, lokalizovan u sredini grudi, a prati ga gušenje. Često se prenosi u levu ruku, ređe desnu, a može stići i do leđa i vilice. Bolesnik teško diše, obliva ga hladan znoj, oseća mučninu i povraća. Ako simptomi potraju 5-10 minuta i sami prođu, možda je angina pektoris. Ukoliko bol, međutim, ne prestaje, a oštro probadanje potraje duže od 10 minuta, verovatno je infarkt.
Perikarditis (zapaljenje srčane kese). - Bol u grudima koji liči na infarkt često je perikarditis, posebno kod mlađih osoba.
Oštar, razdirući bol traje danima i pogoršava se kad kašljemo, gutamo, duboko dišemo ili se opružimo. Smanjuje se kad se oboleli presamiti (nagne napred), a prate ga ubrzano disanje, kašalj, temperatura i jeza.
Kad zavisi od grudnog koša
Bol u grudnim kostima. - Probadanja su u ovom delu tela česta, a čovek ko čovek odmah pomisli na - infarkt. Niko, međutim, ne zna šta je pravi uzrok tegobama koje nastaju unutar grudnog koša: mišićima, rebrima, pršljenovima, hrskavicama. Događa se da bol uzrokuje i nagli pokret tela.
Kako boli. - Jako, oštro, kao da vam neko zabada veliku iglu. Bolovi su, međutim, bezopasni, kratko traju (najviše nekoliko sekundi) i lokalizovani su u jednoj tački.
Upala porebrice. - Zapaljenje hrskavice, to jest tkiva koje vezuje rebra za grudnu kost, smatra se najlakšim oblikom bola u grudima. Nema razloga za strah: reč je o normalnoj reakciji organizma na pojačani fizički napor (događa se, na primer, osobama koje satima pletu).
Kako boli. - Oseti se nelagodnost, kao neka težina na sredini grudi, koja se pojačava kad pritisnemo bolno mesto.
Nagnječeni pršljenovi
Diskus hernija, degenerativne diskopatije ili povređeni pršljen uzrokuju bol u grudima, najčešće zbog pritiska ili zapaljenja nerva koji prolazi kroz grudni koš.
Kako boli. - Uporno. Bol sledi putanju nerva, a pojačava se kad kašljemo, kijamo ili menjamo položaj tela. Ponekad se javlja smanjena osetljivost (žmarci, trnjenje).

Važno! Svaki alarmantni simptom traži hitnu lekarsku pomoć. dok je čekate, popijte aspirin!

Kad su uzrok druge bolesti

Gastroezofagealni refluks.
Uzrok bola u grudima često je zapaljenje jednjaka, izazvano vraćanjem kiseline iz stomaka. Pored anatomske sklonosti, hijatus hernija nastaje kad kroz otvor na dijafragmi deo želuca "prodre" u grudni koš.
Kako boli
Peče iza grudne kosti, u nivou gornjeg dela stomaka. Osoba najčešće oseti bol jedan sat posle jela, ali javlja se i na prazan stomak.
Pleuritis
Reč je o zapaljenju plućne maramice, a uzroci su mnogobrojni: posledica upale pluća, komplikacija zbog tumora ili tuberkuloze, ređe jakog reumatizma.
Kako boli
Bol je vrlo jak, posebno u centralnom i donjem delu pluća, a povećava se kad duboko dišemo, kašljemo ili kijamo. Može da bude praćen temperaturom, čak i vrlo visokom, i suvim kašljem. Kad se pojavi voda u plućima, pritisak u grudima se pojačava.
A ako je anksiozno stanje? Događa se da tegobe u grudima nastanu iz određenog psihičkog stanja. Neuredan život, hronični umor, neprilike u porodici ili na poslu često izazovu napad panike. Pored bola u grudima, simptomi su pojačano znojenje, lupanje srca, borba za vazduh, skok pritiska, strah. Izlaz? Opuštanje, redukcija dnevnih obaveza i život bez stresa, uz neki od recepata "nežne" medicine koje smo vam ponudili na ovim stranama!

ww.hendidrustvoinfo

Urođene srčane mane

Urođene srčane mane su urođene anomalije srca i velikih krvnih sudova grudnog koša. Usled tih anomalija dolazi do promene toka krvi kroz pluća i srce što se manifestuje raznim tegobama u vidu cijanoze, zamaranja, osećaja gubitka vazduha, gubitka svesti...


Učestalost
Oko 0.8-1% novorođenčadi ima neki oblik urođenih srčanih mana. One se najčešće dijagnostikuju u fetalnom periodu uz pomoć ultrazvuka, neposredno posle rođenja ili ranom detinjstvu.


Najčešće urođene srčane mane          Učestalost

Komorski defekt septuma                        25-30%

Pretkomorski defekt septuma                   10-15%

Duktus arteriozus (Botali)                        10%

Stenoza aortnog suženja                         7%

Stenoza pulmonalnog ušća                      7%

Stenoza aortnog ušća                             6%

Tetralogija Falot                                    6%

Transpozicija velikih arterija                   4%


Međutim neke urođene anomalije srca se zbog svojih blagih simptoma dijagnostikuju tek u odraslom dobu. Najčešće urođene anomalije koje se sreću kod odraslih su pretkomorski defekt septuma (atrijalni septalni defekt), Duktus arteriozus (Botali), bikuspidni aortni zalistak.



Uzrok
Urođene srčane mane nastaju usled dejstva više faktora.

U oko 5% mana nalaze se razne numeričke aberacije hromozoma (anomalije) npr. trizomija hromozoma 21 ili Daunov sindrom. Takođe je i Tarnerov sindrom praćen urođenim anomalijama srca.

Mnogo češće su urođene mane srca uzrokovane raznim strukturnim anomalijama hromozama kao npr. delecijama.

Pored genetičkih uzroka srčane mane mogu izazvati razni faktori iz spoljašnje sredine:

-infekcije npr. rubeola u toku trudnoće
-razne hemijske supstance
-alkohol
-citostatici
-zračenje...

Podela
Posledica ovih urođenoh anomalija je promena u toku krvi kroz srce i pluća. Može doći i do povećanog i do smanjenog protoka krvi kroz ova dva organa. Tako da se po tom kriterijumu sve srčane mane mogu podeliti na mane sa:
-povećanom prokrvljenošću pluća
-smanjenom prokrvljenošću pluća

Urođene mane srca najčešće dovode do pojave abnormalnih komunikacije između sistemskog i plućnog krvotoka koje se zovu šant. Usled tih komunikcija dolazi do mešanja oksigenisane, arterijske krvi sa venskom krvlju u zavisnosti od pritiska u sistemskom i plućnom krvotoku. Šant može biti levo-desni i desno-levi, pa se na osnovu toga sve sršane mane dele na one sa levo-desnim i one sa desno-levim šantom.

Jedan deo urođenih srčanih mana ne dovodi do pojave šanta pa su to mane bez šanta.

Tako da bi glavna podela srčanih mana bila na: Mane sa levo-desnim šantom, mane sa desno-levim šantom i mane bez šanta

Mane sa levo-desnim šantom
Čine oko 55% svih urođenih srčanih mana. Krv prelazi u ovom slučaju iz aorte odnosno leve komore ili pretkomore u desnu komoru ili pretkomoru odnosno plućnu arteriju. Ove mane se zovu i mane sa kasnom cijanozom, jer se cijanoza jevlja tek u odraslom dobu. U ovu grupu spadaju:

-Komorski defekt septuma
-Pretkomorski defekt septuma
-Duktus arteriozus (Botali)

Mane sa desno-levim šantom
Čine oko 20% svih urođenih srčanih mana. U ovom slučaju krv prelazi iz desne komore ili pretkomore direktno u levu komoru ili pretkomoru. Ove mane se zovu i mane sa ranom cijanozom, jer venska krv koja je siromašna kiseonikom, a bogata ugljen dioksidom prelazi direktno u sistemsku cirkulaciju, bez oksigenacije u plućima. Ovde spadaju:

-Tetralogija Falot
-Transpozicija velikih krvnih sudova srca
-Trunkus arteriozus
-Ebštajnova anomalija
-Atrezija trikuspidnog ušća


Mane bez šanta
Čine oko 25% urođenih srčanih mana. Ovde spadaju:

-Stenoza pulmonalnog ušća
-Stenoza aortnog ušća
-Stenoza aortnog suženja


Neke bebe se nažalost rađaju sa "kvarom na srcu" i niko ne može da objasni kako je do toga došlo. Evo šta nam je na tu temu ispričao profesor Ervin Gebauer...
Urođene srčane mame spadaju u strukturne abnormalnosti kardiovaskularnog sistema koje su prisutne od samog rođenja deteta. Ispoljavaju se u novorođenačkom uzrastu ili u nekoliko prvih meseci života.


UZROK SE NE ZNA

Tačan uzrok nastanka urođenih srčanih mana kod većine malih bolesnika je nepoznat a, po svemu sudeći, spadaju u kategoriju mana multifaktorijalne prirode, što u prevodu znači da su nastale pod uticajem više različitih činilaca. Kada je reč o uzroku nastanka ovih stanja, bolje je razmatrati genetsku (naslednu) epidemiologiju, nego genetiku u užem smislu reči, kako bi se naglasilo međusobno preplitanje naslednih i stečenih činilaca ovih oboljenja. Prema novijim saznanjima, oko 10% ovih slučajeva ima uzročnu osnovu, dok u 90% njih srčana mana proizilazi iz međudelovanja naslednih faktora i činilaca iz okoline.

Zato, može da se izvede zaključak da su multifaktorijalno uzrokovane greške u radu srca posledica genetskih faktora, ali i onih iz okoline. Da bi se otkrila mogućnost nastanka kardiovaskularne anomalije, potrebno je poznavati genetsku predispoziciju jedinke, kao i onu za uticaj štetnih faktora iz okoline. Uticaj iz okoline, koji može da dovede do urođene srčane mane, mora da se javi u najosetljivijem periodu razvitka ovog organa (period organogeneze u prva tri meseca trudnoće) da bi se izazvao nastanak srčane mane.


MNOGO UZROKA - ISTI "KVAR"

Postoje mnogobrojni štetni uticaji okoline koji deluju na plod u ranoj trudnoći, mogu da utiču pojedinačno ili kombinovano.

Među spoljnim uzročnim činiocima, u prvom redu su svakako fizički agensi: jonizujuće i rendgensko zračenje, hemijska sredstva, neki lekovi i hormoni, antibiotici iz grupe tetraciklina (mada za njihovo dejstvo nema sigurnih dokaza), antiepileptični lekovi i drugi.

Kada je reč o biološkim uticajima, tu se pre svega misli na dejstvo određenih virusa, kao što su, na primer, virusi rubeole i parotitisa. Na razvoj ploda u prva tri meseca trudnoće, dok se razvijaju organi, štetno utiču konzumiranje alkoholnih pića, zagađenost sredine, pušenje, upotreba narkotika i sl.

Metabolički činioci koji štetno utiču na razvoj bebinog srca jesu dijabetes majke, anemija i slična stanja, dok se u nutritivne (prehrambene) činioce ubrajaju nedostatak vitamina i minerala, što je potvrđeno i eksperimentima.

Ako u periodu embriogeneze na plod deluje jedan ili više teratogenih (štetnih) faktora, doći će do poremećaja u embrionalnom razvoju srca, koji za posledicu ima urođenu srčanu manu novorođenog deteta.


KLJUČNI MOMENTI

Neposredno nakon rođenja deteta, ključna su dva momenta: prvi udah vazduha i odvajanje deteta od majke tj. od posteljice kojom je bilo povezano sa majkom. Ova dva momenta dovode do promena u cirkulaciji krvi novorođenčeta, jer ono do tada nije disalo svojim plućima niti je koristilo ostale svoje organe. Nakon odvajanja od majke, nastupaju anatomske i funkcionalne promene posle kojih bebino srce, kao krvni sudovi, počinje da funkcionišu kao i u odraslog čoveka. Naravno, adaptacija bebinog kardiovaskularnog sistema u mnogim svojim parametrima traje tokom celog perioda rasta i razvoja deteta.


NAJČEŠĆE SRČANE MANE KOD DECE

Tri najčešće urođene srčane mane kod dece jesu defekt pretkomorne pregrade, defekt komorne pregrade i tzv. prezistencija "duktus arteriozusa", što predstavlja anomaliju pri čemu dolazi do zadržavanja kanala između plućne arterije i aorte. Kao posledica ove tri "greške" u razvoju srca javlja se mešanje arterijske krvi sa pravcem kretanja krvi iz leve u desnu stranu (tzv. levo-desni šant). Postoje i druge urođene srčane mane s kojima se bebe rađaju, ali se one ređe javljaju od prethodno navedenih. U svakom slučaju, većina srčanih mana može da se koriguje hirurškim putem, ali dete mora da bude pod stalnim nadzorom dečijeg kardiologa koji će pratiti rad njegovog srca i odrediti način i vreme kada "greška" može da se ispravi.


Urodjene srcane mane i trudnoca

Tokom normalne trudnoće u organizmu trudnice se dešava čitav niz adaptacionih promena, posebno promena kardiovaskularnog sistema koje imaju za cilj normalno snabdevanje ploda dovoljnom količinom krvi koja je bogata kiseonikom. Ubrzana cirkulacija krvi, povećan minutni volumen srca, smanjen periferni otpor i povećan volumen cirkulišuće krvi koji predstavljaju karakteristiku normalne trudnoće, često daju simptome i znakove srčanih oboljenja (brzo zamaranja, gušenje, nesvesticu pa čak i gubitak svesti ).

Porast minutnog volumena ( količina krvi koju srce izbaci u organizam u minuti ) počinje već od pete nedelje posle zadnje menstruacije. U 24. nedelji trudnoće ovaj porast iznosi 45% više od registrovanog minutnog volumena pre početka trudnoće.

Do porasta minutnog volumena dolazi zbog ubrzanog srčanog rada ( frekvencije srca, koja progresivno raste do 32. nedelje ) i porasta udarnog volumena ( kolicina krvi koju srce izbaci u organizam u toku jedne kontrakcije a koja raste pocev od osme nedelje, i najvišim porastom koji se beleži u 20. nedelji trudnoce ). Blizanačka trudnoća povećava udarni volumen za dodatnih 15 procenata.

Adaptacija kardiovaskularnog sistema koja se dešava tokom graviditeta, veoma je važna za ishod trudnoće i uspešan porođaj. Pravilnom procenom tih promena koristimo se pri izboru odgovarajućeg tretmana trudnica sa srčanim oboljenjima. Pri tome se koristimo analizom EKG-a, ehokardiografskim pregledom i ispitivanjem gasnih analiza.

U poslednje vreme sve je veći broj trudnica sa srčanim oboljenjima, odnosno sve češće bolesnice sa srčanim oboljenjem ostaju u drugom stanju. Za uspešno rešavanje veoma izvesnih kardiovaskularnih komplikacija, kod ovih trudnica, neophodna je konsultacija interniste odnosno kardiologa.

Zbog navedenih hemodinamskih promena trudnice sa kardio-vaskularnim oboljenjima često pogoršavaju svoju srčanu bolest koja može i smrtno da se završi. Povećana je mogućnost nastanka infektivnog endokarditisa naročito tokom porođaja. Recidiv reumatske bolesti takođe je češći tokom trudnoće. Treba naznačiti da i kod zdravih žena postoji mogućnost pojave peripartalne kardiomiopatije.

Za normalan razvoj ploda potrebno je normalno i stalno snabdevanje dovoljnom količinom oksigenisane krvi. Kod trudnica sa srčanim oboljenjem to često nije moguće pa postoji mogućnost abnormalne organogeneze ili čak i smrti ploda.

Mogućnost prenošenja urođene srčane mane sa majke na dete postoji u oko 15% slučajeva. Kod oboljenja koje se nasleđuju autosomno dominantno mogućnost nasleđivanja iznosi 50% ( IHSS, Marphan-ov sindrom itd.)


Urođene srčane mane sa levo desnim šantom

Učestalost urođenih srčanih mana iznosi oko 0,8% živorođene dece. U visoko razvijenim zemljama zahvaljujući razvoju kardiovaskulane hirurgije sve veći broj žena doživljava generativno doba. Sve ovo ukazuje da je učestvovanje urođenih srčanih mana u kardiovaskularnojčanih i drugih anomalija kod deteta za 2-4%. Sem toga urođena bolest srca majke znacč povećan rizik oboljevanja i smrti majke i ploda sve u zavisnosti od težine majčinog oboljenja.

Urođene srčane mane se po pravilu dobro podnose u trudnoći. Izuzetak su srčane mane koje idu sa cijanozom ( Fallot-ova tetralogija, Eisenmengerov sindrom i Eisenmengerov kompleks ) i primarna plucna hipertenzija kod kojih je prognoza u trudnoći loša.

Najčešće urođene mane srca u generativnoj dobi žene su defekt pretkomorske pregrade ( ASD - tipa sekundum ), Botall-ov kanal, plućna valvularna stenoza, defekt komorske pregrade ( VSD ), bikuspidna aortna valvula, aortna stenoza, aortna insuficijencija i koarktacija aorte.

Urođene srčane mane sa levo desnim šantom

Najčešće greške sa levo desnim šantom su defekt pretkomor-ske i komorske pregrade i Botall-ova kanal. Zajedničko je za ova stanja da ih normalne adaptacijske promene u trudnoći ne pogoršavaju. Tek ako postoji plućna hipertenzija postoji opasnost od komplikacija ( dekompen-zacija desnog srca, aritmije i embolizam ).

ASD-tipa sekundum
Najcedce je urodena mana srca. Cešca je kod žena. Kompli-kacije tipa aritmija obicno posle 40. godine a plucna hipertenmzija retko pre 30. godine. Prevencija infektivnog endokarditisa nije potrebna a takode nije potrebna ni antikoagulantna terapija.

ASD-tipa primum
Cesto je udružen sa drugim anomalijama. Sam po sebi ne predstavlja veci problom za trudnoci od ASD-a tipa sekundum.

Ductus arteriosus Botalli
Retko se srece u trudnoci zbog obicno ranog dijagnostiko-vanja. Tokom trudnoce se dobro podnosi. Do komplikacija dolazi tek kada se razvije plucna hipertenzija. Potrebna je prevencija infektivnog endokarditisa.

Defekt komorske pregrade VSD
Retka anomalija u trudnoci iako se za vreme trudnoce dobro podnosi. U slucaju razvoja plucne hipertenzije nastaju komplikacije. Potre-bna je prevencija endokarditisa.


Urođene srčane mane sa desno levim šantom


Hemodinamske promene koje se dešavaju tokom trudnoce su nepovoljne za pacijente sa desno levim šantom. Smanjenje perifernog otpura koje je normalno u toku trudnoce, povecava desno levi šant, sma-njuje perifernu oksigenaciju krvi, povecava cijanozu, povecava broj eritro-cita, povecava se viskoznost krvi i hematokrit. Na kraju trudnoce, za vreme trudova dolazi do povecanja perifernog otpora, bitno smanjuje minutni volumen i može dovesti do sinkopa. Najzad, neposredno posle porodaja, zbog naglog povecanja plucnog otpora nastaju tromboze plucnih arterija.

Tetralogia FallotNajcešca je cijanogena mana kod odraslih osoba. Preživljavanje ovih pacijenata do odraslog doba uglavnom zavisi od odnosa velicine defekta interventrikularnog septuma i stepena stenoze plucne arterije. Uko-iko je ovaj odnos odgovarajuci, osiguran je dovoljan protok krvi kroz pluca a hemodinamsko opretecenje ne ugrožava funkciju srca kao pumpe. Trudnoca nepovoljno utice na hemodinamsko stanje kod ove bolesti i zato treba savetovati izbegavanje iste a ukoliko dode do neplanirane trudnoce treba savetovati njen prekid. Ukoliko postoji nekomplikovana trudnoca bez znacajnije cijanoze ona ne predstavlja veci rizik od prekida trudnoce pa se ista može se nastaviti. Medutim treba znati da je mortalitet majke i ploda povecan, cesto se radaju nedonošcad, pojava urodenih mana kod ploda je veca i ucestalost infektivnog endokarditisa cešca.

Trudnoca je kontraindikovana kod Eisenmengerovog sindroma ( obrnuti desno levi šant zbog razvoja plucne hipertenzije kod pacijentkinja sa manama sa levo desnim šantom ) i Eisenmengerovog kompleksa ( veliki VSD sa plucnom hipertenzijom ). Kod pacijentkinja sa des-no levim šantom zbog stenoze plucne arterije potrebno je uraditi hiruršku intervenciju pre trudnoce.


Urođene srčane mane bez šanta


Valvularna stenoza plucne arterije. Zbog veoma lake dijagnostike retko se srece u trudnoci. U trudnoci se dobro podnosi. Samo kod teške stenoze dodatno opterecenje desne komore za vreme trudnoce može predstavljati rizik za razvoj dekompenzacije desnog srca. Potrebna je pre-vencija infektivnog endokarditisa.

Urodene bolesti aortne valvule. Bikuspidna aortna valvula bez stenoze nema kontraindikacija za trudnocu. Važna je jedino prevencija infektivnog endokarditisa. Urodena aortna insuficijencija je retka u trudno-ci. Obicno je vezana za postojanje bikuspidne aortne valvule.

Koarktacija aorte. Hemodinamske promene koje se javljaju tokom trudnoce povecavaju ionako veliki rizik komplikacija ( disekcije i rupture aneurizme aortae, cerebralna krvavljenja, dekompenzaciju srca i pojavu infektivnog endokarditisa ). Smrtnost majke iznosi 3,5% a nesmrto-nosne kardiovaskularne komplikacije se javljaju u cak 90% slucajeva. Potrebno je redovito lecenje hipertenzije, izbegavanje vecih oscilacija krv-nog pritiska i prevencija infektivnog endokarditisa.

Primarna plucna hipertenzija. Prognoza kod trudnoca sa ovom anomalijom zavisi od stepena plucne hipertenzije. Smrtnost majke je veoma visoka i iznosi oko 50%. Zbog toga je kod ovog oboljenja trudnoca kontraindikovana.








Patogeneza
Usled opterećenja srca povećanim volumenom krvi (jer se krv vraća u srce) i pritiskom može vremenom doći do srčane insuficijencije.
Može se javiti usled dekompenzacije i kardiogeni šok npr. pri rođenju usled promene pritiska i toka krvi.
Neke urođene srčane mane dovode usled povećane prokrvljenosti pluća do edema pluća, što se manifestuje kao dispneja (osećaj gubitka vazduha).
Usled povećane prokrvljenosti pluća, dolazi do povećanja pritiska u plućnoj cirkulaciji što vodi do plućne hipertenzije, a kasnije i do hipertrofije i insuficijencije desne komore.
Zbog smanjenog i neefektivnog srčanog rada može doći do kratkotrajnog gubitka svesti, sinkopa.
Takođe i do zaostajanja u razvoju i pojave raznih infekcija pogotovo endokarditisa.


Atrijalni septalni defekt (ASD) predstavlja jednu od najčešće nalaženih urođenih srčanih mana kod odraslih. Defekt tipa sinus venosus je lokalizovan visoko na međupretkomorskoj pregradi, u blizini ušća vene cave superior. Najčešće je defekt interatrijalnog septuma lokalizovan u srednjem nivou septuma, i pripada tipu ostium secundum. Nisko lokalizovani defekt međupretkomorske pregrade, tipa ostium primum, često je udružen sa defektom bazalnog dela međukomorske pregrade, a može biti proširen na septalne kuspise mitralnog i trikuspidnog zaliska i uzrokovati valvulnu insuficijenciju.

Klinička slika

Deca sa ASD-om obično nemaju simptome, mada mogu pokazati blagu fizičku nerazvijenost i sklonost prema respiratornim infekcijama. Najčešće nalaz srčanog sistolnog šuma, prilikom rutinskog pregleda, skreće pažnju i navodi na dalje ispitivanje srca, kojim se postavlja dijagnoza. Kod bolesnika sa ASD-om, obično u četrdesetim godinama života dolazi do razvoja plućne arterijske hipertenzije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, pregleda, EKG-a, rendgenografije, ultrazvuka, kateterizacije srca.

Lečenje

Medikamentna terapija se sastoji od profilakse i lečenja atrijalnih poremećaja ritma (atrijalne fibrilacije i supraventrikularne tahikardije) i terapije srčane insuficijencije, ukoliko dođe do pojave ovih komplikacija.

Hirurški treba lečiti sve bolesnike sa ASD-om i značajnim levo-desnim šantom (idealno između 3. i 5. godine života). Hirurški se ASD zatvara šavom ili postavljanjem veštačkog dakronskog patcha. Operativna smrtnost je niska i iznosi manje od 1% a hirurško lečenje je uspešno i kod bolesnika starijih od 40 godina.

ceo tekst : stetoskop