srijeda, 20. lipnja 2012.

Povišen krvni pritisak

Kako da snizite pritisak?

Povišeni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti, bolesti bubrega, ubrzava arteriosklerozu i aterosklerozu i oštećenje mozga. Rano dijagnostikovanje visokog krvnog pritiska je veoma važno kako bi se sprečile ili usporile moguće komplikacije.



Ograničavanje unosa kofeina i prestanak pušenja cigareta kod osoba koje pate od hipertenzije može da pomogne da održimo pritisak pod kontrolom.
Prestanak pušenja i fizičko kretanje u kombinaciji snižavaju rizik od nastanka komplikacija više nego uklanjanje svih ostalih faktora rizika zajedno, uz adekvatnu kontrolu vrednosti samog krvnog pritiska.
Visoki krvni pritisak ili arterijska hipertenzija označava, u stvari, visok pritisak u arterijama. Ne postoji definicija normalnog pritiska. “Normalnost” se dobija preračunavanjem rizika od nastanka komplikacija u određenim starosnim grupama. Po novim preporukama, i američkim i evropskim, vrednost pritiska koja se smatra “normalnom”, tj. poželjnom, odnosno koja donosi najniži rizik je 115/75mmHg.
Prva cifra predstavlja sistolni pritisak, odnosno pritisak u arterijama dok srce pumpa krv u arterije, dok druga cifra predstavlja dijastolni pritisak, odnosno pritisak u arterijama dok se srce odmara nakon kontrakcije. Dijastolni pritisak, u stvari, predstavlja minimum pritiska kojima su arterije izložene.

Uzroci povišenog pritiska
Postoje esencijalna (primarna) hipertenzija i sekundarna hipertenzija.
Esencijalna hipertenzija se javlja mnogo češće od sekundarne, u gotovo 95 odsto slučajeva. Pravi uzrok esencijalne hipertenzije nije poznat, za razliku od sekundarne kod koje je uzrok specifična abnormalnost u jednom od sistema ili organa u organizmu.
Ipak, smatra se da na pojavu esencijalne hipertenzije utiču prekomeran unos soli (više od 5,8g dnevno), genetski faktori (iako gen, odnosno geni za hipertenziju još uvek nisu otkriveni), smanjena elastičnost perifernih arterija, gojaznost, starenje.


Simptomi visokog pritiska
Visok krvni pritisak obično ne prate nikakvi simptomi. Zbog toga se hipertenzija i naziva “tihim ubicom”. Drugim rečima, ta bolest napreduje bez simptoma godinama, pa čak i decenijama, da bi se razvila u jednu ili više potencijalno fatalnih komplikacija kao što su srčani ili moždani udar, ili slabljenje srca ili bubrega.
Neki ljudi, ipak, osećaju izvesne tegobe, poput glavobolje, vrtoglavice, zanošenja, zujanja u ušima, nedostatka daha, zamagljenog vida. Ovi simptomi bi trebalo da navedu pacijenta da se javi lekaru radi kontrole i dogovora o daljem praćenju. Često se dešava da se pacijent kasno obrati lekaru, odnosno kada se hipertenzija već uveliko razvila i oštetila organe. Zbog toga je potrebno redovno kontrolisati pritisak.


Kako se hipertenzija može sprečiti
Pre svega, treba promeniti loše navike (pušenje, prekomeran unos soli, gojaznost, fizičku neaktivnost). Na taj način, moguće je sniziti pritisak, ali i poboljšati reakciju pacijenta na lekove za snižavanje pritiska.
Pušenje višestruko povećava rizik od vaskularnih komplikacija (npr. srčanog ili moždanog udara) kod ljudi koji već boluju od hipertenzije, ali ono nije uzročnik hipertenzije.
Američka asocijacija za srce preporučuje manje od 6g soli dnevno za zdrave osobe, odnosno manje od 4g (odnosno 1,6g za određene kategorije bolesnika) za osobe koje pate od hipertenzije.
Gojaznost je uobičajen pratilac hipertenzije: ona doprinosi da srce više radi da bi snabdelo krvlju višak tkiva. Pored toga, gojazni ljudi imaju manje elastične periferne arterije; njihovi krvni sudovi brže stare, a gojaznost se dovodi i u vezu sa zadržavanjem soli. Procena stručnjaka je da se pritisak smanjuje za 0,32 mm Hg na svaki izgubljeni kilogram do idealne težine. Ishrana bogata voćem, povrćem, mlečnim proizvodima, sa niskim procentom zasićenih masti, utiče na smanjenje povišenog pritiska.
Redovno vežbanje pomaže snižavanju pritiska na duže staze. Na primer, trčanje, vožnja bicikla ili plivanje 30-45 minuta svakog dana, snižavaju pritisak 5-15 mm Hg. Na pritisak utiču samo aerobne aktivnosti.


...a kako lečiti
Pacijenti se ne mogu uvek osloniti samo na promenu načina života, zbog toga što ona ne može kod svih pacijenata da deluje dovoljno brzo da bi se izbegle komplikacije. Granična vrednost kod koje se odmah započinje lečenje lekovima uz dodatnu promenu načina života, je 160-170/110 mmHg, a za dijabetičare i bubrežne bolesnike je 130/90 mmHg. Prisustvo drugih faktora rizika za nastanak koronarne srčane bolesti osim hipertenzije dodatno utiče na odluku o vremenu započinjanja terapije i vrsti lekova.

Koji lekovi se najčešće koriste?
Diuretici deluju tako što smanju volumen cirkulišuće tečnosti u krvnim sudovima, smanjujući na taj način pritisak unutar arterija.
Beta blokatori usporavaju otkucaje srca i omogućavaju mu da radi sa manje snage. Oni, takođe, redukuju nivo renina (hormona krvnog pritiska) koji se stvara u bubrezima.
ACE inhibitori blokiraju jedan enzim koji učestvuje u regulaciji krvnog pritiska.
Blokatori kalcijumovih kanala šire krvne sudove.


Napomena:
Vrednosti pritiska variraju tokom dana što zavisi od: doba dana, vremenskih prilika, vrste i količine dnevnog unosa hrane, alkohola, kofeina, broja popušenih cigareta, stresa, vežbanja. Ove vrednosti variraju i kod osoba koje nemaju hipertenziju, ali su kod onih koji pate od hipertenzije odstupanja od “normale” viša i duže traju tj. treba im duže vreme da se pritisak normalizuje.
Kad merite pritisak, proverite da li je aparat ispravan i baždaren!
Proverite da li svaki put na isti način merite pritisak.
Nemojte da unosite kofein ili da pušite 30 minuta pre merenja.
Odmorite se pet minuta pre nego što počnete da merite pritisak.
Pritisak merite sedeći na stolici, ruku položite na sto, u nivou srca


Izvor: Zdrava Hrana





Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.