srijeda, 20. lipnja 2012.

Kako na prirodan način sniziti krvni tlak?

Lijekovi i dijete nisu jedini način na koji možete sniziti krvni tlak. Duboko disanje, meditacija ili tjelovježba mogu djelovati jednako dobro. Međutim, treba mnogo upornosti i ustrajnosti kako biste uspjeli tlak regulirati bez liječničkih recepta. Navedeni postupci u liječenju visokog tlaka znanstveno su potvrđeni, međutim potrebno je dosta vremena za njihovo proučavanje i pridržavanje.


Ne zapostavljajte kućanske poslove
Možda nemate volje ili vremena za «pravu» tjelovježbu, ali i jednostavni kućanski poslovi mogu sniziti krvni tlak gotovo jednako kao lijekovi. Svakodnevno obavljanje fizički zahtjevnijih kućanski poslova, poput usisavanja, vrtlarenja i sl. po nekoliko sati, snizit će sistolički krvi tlak u prosjeku za oko 13 bodova. Osim toga, povećana tjelesna aktivnost utjecat će na smanjenje masnoća u krvi. Ipak, računaju se samo one aktivnosti kojima trošite preko 150 kalorija po satu. (Tablica potrošnje kalorija po aktivnostima).

Koristite mozak
Čovjek ima mnogo veću kontrolu nad svojim tijelom nego što misli. Mnoge refleksne funkcije poput broja otkucaja srca, temperature i krvnog tlaka mogu se kontrolirati pažljivim koncentriranjem. Prema provedenom istraživanju u Nevadi pacijenti su mogli sniziti svoj krvni tlak za oko 13 bodova jednostavno misleći na njega. Pacijentima s visokim i normalnim tlakom bile su objašnjene jednostavne tehnike meditacije i disanja, te biofeedbacka. Oni su u kratkom roku naučili kako utjecati na automatizirane funkcije tijela i na taj način autosugestijom uspijevali sniziti krvni tlak.

Meditacija
S malo strpljenja, možete naučiti smireno reagirati na sve nastale situacije, te na taj način sniziti krvni tlak i staviti ga pod kontrolu.

Dugoročno prakticiranje meditacije snižava krvni tlak, također u provedenom istraživanju u Columbiji dokazano je kako školska djeca meditirajući 20 minuta dnevno mogu smanjiti anksioznost i krvni tlak.

Za početak je dovoljno umiriti se i duboko disati, međutim želite li bolje rezultate potražite tečajeve yoge i meditacije.

Spavajte dobro
Istraživanje provedeno u Columbiji pokazalo je kako osobe koje spavaju samo pet sati ili manje imaju veće šanse razvijanje povišenog tlaka. U istraživanju je sudjelovalo 4800 ljudi, a promatrani su kroz 10 godina. Gotovo četvrtina sudionika koji su spavali noću manje od pet sati imala je povišen tlak.

Ovo vjerojatno i nije neka novost, dobar san se već dugo povezuje s dobrim zdravljem. Ipak, dosta ljudi ignorira ono očito, provodeći noći za kompjutorom ili pred televizorom. Dobar san ne samo da će utjecati ne vaše zdravlje nego i na opće psihičko stanje.

Izvor: CoverMagazine


Povišen krvni pritisak i voda

Više vode manji pritisak

Ako pratimo novija naučna saznanja, onda znamo da postoji nekoliko stvari koje nas mogu zaštititi od hipertenzije, a i pomoći nam da je se oslobodimo. Mada ovo mužda na prvi pogled zvuči paradoksalno, unošenje dovoljne količine čiste vode, praćeno svakodnevnom fizičkom aktivnošću (pola sata šetnje npr.) jedan je od faktora koji povoljno utiču na sniženje pritiska.


Preusmeravanje cirkulacije krvi je normalan postupak. Kad jedemo, najveći deo krvi se usmerava u organe za varenje tako što se na nekim drugim mestima zatvara kapilarna cirkulacija. Kad jedemo, otvara se više kapilara u organima za varenje, a manje u sistemu glavnih mišića. Potpuno otvorene za prolaz krvi će biti jedino one oblasti u kojima aktivnost zahteva hitniju isporuku krvi. Drugim rečima, sposobnost kapilara da uzmu krv određuje pravac i količinu protoka u bilo koji deo tela u datom trenutku.


Zatvaranje kapilarne mreže podiže pritisak

Kad ne pijemo dovoljno vode da zadovoljimo sve potrebe tela, neke ćelije dehidriraju, a neke deo svoje tečnosti daju krvi. Kapilarne mreže u nekim oblastima moraće da se zatvore da bi se prilagodile određenom slabljenju kapaciteta. Za krvne sudove nema drugog izbora osim da smanje svoj prečnik da bi se prilagodili manjku krvne tečnosti. Taj pro­ces počinje zatvaranjem nekih kapilara u manje aktivnim zonama. Inače, odakle bi došla dodatna količina krvi da se ti kapilari drže otvoreni? Količina koja nedostaje mora ili doći spolja, ili se mora uzeti iz nekog drugog dela tela!

Fizička aktivnost – regulator pritiska

Obim aktivnosti kapilarnih mreža u telu određuje konačnu zapreminu krvi koja cirkuliše. Što više mišića se upotrebljava, više nji­hovih kapilara će se otvoriti i zadržati veću količinu krvi u okviru krvnih rezervi. Zato je fizičko vežbanje najvažnija komponenta za fizio­loško prilagođavanje onih koji pate od povišenog krvnog pritiska. To je jedan aspekt fiziologije hipertenzije. Kapilarna mreža mora ostati otvorena i puna i ne srne da pruža otpor cirkulaciji krvi. Kad se kapi­larna mreža zatvori i pruža otpor, samo će veći pritisak krvi koja pritiče obezbediti da neke tečnosti prođu kroz sistem.

Još jedan razlog zbog koga kapilarna mreža može postati selektivno zatvorena je manjak vode u telu. Kad postoji manjak vode, neke ćelije će ostati bez dela svojih normalnih potreba, a neke druge će dobiti određenu racionisanu količinu da bi održale svoje funkrionisanje (kao što je objašnjeno, taj mehanizam uključuje filtriranje vode kroz ćelijsku membranu). Međutim, krv će obično zadržati svoj sastav. Ona to mora učiniti da bi zadržala normalan sastav elemenata koji stižu do vitalnih centara.

Gubitak osećaja žeđi je opasan

Kad izgubimo osećaj za žeđ (ili ne prepoznajemo druge signale dehidracije) i pijemo manje vode od dnevnih potreba tela, zatvaranje nekih kapilarnih mreža je jedini izbor da bi se ostali krvni sudovi održali punim. Pitanje je, koliko dugo to može da se nastavi? Odgovor je - dovoljno dugo da na kraju postanemo veoma bolesni. Ukoliko mudro ne promenimo paradigmu i profesionalno i u celini počnemo da prepoznajemo probleme povezane sa poremećajem metabolizma vode u ljudskom telu i raznolike signale te žeđi, kronična dehidracija nastaviće da uzima svoj danak i od naših tela i od društva.

Izvor: Zdrava Hrana

Povišen krvni pritisak

Kako da snizite pritisak?

Povišeni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti, bolesti bubrega, ubrzava arteriosklerozu i aterosklerozu i oštećenje mozga. Rano dijagnostikovanje visokog krvnog pritiska je veoma važno kako bi se sprečile ili usporile moguće komplikacije.



Ograničavanje unosa kofeina i prestanak pušenja cigareta kod osoba koje pate od hipertenzije može da pomogne da održimo pritisak pod kontrolom.
Prestanak pušenja i fizičko kretanje u kombinaciji snižavaju rizik od nastanka komplikacija više nego uklanjanje svih ostalih faktora rizika zajedno, uz adekvatnu kontrolu vrednosti samog krvnog pritiska.
Visoki krvni pritisak ili arterijska hipertenzija označava, u stvari, visok pritisak u arterijama. Ne postoji definicija normalnog pritiska. “Normalnost” se dobija preračunavanjem rizika od nastanka komplikacija u određenim starosnim grupama. Po novim preporukama, i američkim i evropskim, vrednost pritiska koja se smatra “normalnom”, tj. poželjnom, odnosno koja donosi najniži rizik je 115/75mmHg.
Prva cifra predstavlja sistolni pritisak, odnosno pritisak u arterijama dok srce pumpa krv u arterije, dok druga cifra predstavlja dijastolni pritisak, odnosno pritisak u arterijama dok se srce odmara nakon kontrakcije. Dijastolni pritisak, u stvari, predstavlja minimum pritiska kojima su arterije izložene.

Uzroci povišenog pritiska
Postoje esencijalna (primarna) hipertenzija i sekundarna hipertenzija.
Esencijalna hipertenzija se javlja mnogo češće od sekundarne, u gotovo 95 odsto slučajeva. Pravi uzrok esencijalne hipertenzije nije poznat, za razliku od sekundarne kod koje je uzrok specifična abnormalnost u jednom od sistema ili organa u organizmu.
Ipak, smatra se da na pojavu esencijalne hipertenzije utiču prekomeran unos soli (više od 5,8g dnevno), genetski faktori (iako gen, odnosno geni za hipertenziju još uvek nisu otkriveni), smanjena elastičnost perifernih arterija, gojaznost, starenje.


Simptomi visokog pritiska
Visok krvni pritisak obično ne prate nikakvi simptomi. Zbog toga se hipertenzija i naziva “tihim ubicom”. Drugim rečima, ta bolest napreduje bez simptoma godinama, pa čak i decenijama, da bi se razvila u jednu ili više potencijalno fatalnih komplikacija kao što su srčani ili moždani udar, ili slabljenje srca ili bubrega.
Neki ljudi, ipak, osećaju izvesne tegobe, poput glavobolje, vrtoglavice, zanošenja, zujanja u ušima, nedostatka daha, zamagljenog vida. Ovi simptomi bi trebalo da navedu pacijenta da se javi lekaru radi kontrole i dogovora o daljem praćenju. Često se dešava da se pacijent kasno obrati lekaru, odnosno kada se hipertenzija već uveliko razvila i oštetila organe. Zbog toga je potrebno redovno kontrolisati pritisak.


Kako se hipertenzija može sprečiti
Pre svega, treba promeniti loše navike (pušenje, prekomeran unos soli, gojaznost, fizičku neaktivnost). Na taj način, moguće je sniziti pritisak, ali i poboljšati reakciju pacijenta na lekove za snižavanje pritiska.
Pušenje višestruko povećava rizik od vaskularnih komplikacija (npr. srčanog ili moždanog udara) kod ljudi koji već boluju od hipertenzije, ali ono nije uzročnik hipertenzije.
Američka asocijacija za srce preporučuje manje od 6g soli dnevno za zdrave osobe, odnosno manje od 4g (odnosno 1,6g za određene kategorije bolesnika) za osobe koje pate od hipertenzije.
Gojaznost je uobičajen pratilac hipertenzije: ona doprinosi da srce više radi da bi snabdelo krvlju višak tkiva. Pored toga, gojazni ljudi imaju manje elastične periferne arterije; njihovi krvni sudovi brže stare, a gojaznost se dovodi i u vezu sa zadržavanjem soli. Procena stručnjaka je da se pritisak smanjuje za 0,32 mm Hg na svaki izgubljeni kilogram do idealne težine. Ishrana bogata voćem, povrćem, mlečnim proizvodima, sa niskim procentom zasićenih masti, utiče na smanjenje povišenog pritiska.
Redovno vežbanje pomaže snižavanju pritiska na duže staze. Na primer, trčanje, vožnja bicikla ili plivanje 30-45 minuta svakog dana, snižavaju pritisak 5-15 mm Hg. Na pritisak utiču samo aerobne aktivnosti.


...a kako lečiti
Pacijenti se ne mogu uvek osloniti samo na promenu načina života, zbog toga što ona ne može kod svih pacijenata da deluje dovoljno brzo da bi se izbegle komplikacije. Granična vrednost kod koje se odmah započinje lečenje lekovima uz dodatnu promenu načina života, je 160-170/110 mmHg, a za dijabetičare i bubrežne bolesnike je 130/90 mmHg. Prisustvo drugih faktora rizika za nastanak koronarne srčane bolesti osim hipertenzije dodatno utiče na odluku o vremenu započinjanja terapije i vrsti lekova.

Koji lekovi se najčešće koriste?
Diuretici deluju tako što smanju volumen cirkulišuće tečnosti u krvnim sudovima, smanjujući na taj način pritisak unutar arterija.
Beta blokatori usporavaju otkucaje srca i omogućavaju mu da radi sa manje snage. Oni, takođe, redukuju nivo renina (hormona krvnog pritiska) koji se stvara u bubrezima.
ACE inhibitori blokiraju jedan enzim koji učestvuje u regulaciji krvnog pritiska.
Blokatori kalcijumovih kanala šire krvne sudove.


Napomena:
Vrednosti pritiska variraju tokom dana što zavisi od: doba dana, vremenskih prilika, vrste i količine dnevnog unosa hrane, alkohola, kofeina, broja popušenih cigareta, stresa, vežbanja. Ove vrednosti variraju i kod osoba koje nemaju hipertenziju, ali su kod onih koji pate od hipertenzije odstupanja od “normale” viša i duže traju tj. treba im duže vreme da se pritisak normalizuje.
Kad merite pritisak, proverite da li je aparat ispravan i baždaren!
Proverite da li svaki put na isti način merite pritisak.
Nemojte da unosite kofein ili da pušite 30 minuta pre merenja.
Odmorite se pet minuta pre nego što počnete da merite pritisak.
Pritisak merite sedeći na stolici, ruku položite na sto, u nivou srca


Izvor: Zdrava Hrana





Ishranom protiv visokog pritiska

Terapija hipertenzije lekovima je doživotna i zato se pre početka terapije preporučuje detaljno ispitivanje i pokušaj regulacije pritiska ishranom. Danas se smatra da je ishrana najvažniji način borbe protiv povišenog krvnog pritiska, bilo da se koriste samo namirnice koje snižavaju pritisak (kao što je npr. celer), bilo u kombinaciji sa lekovima. 


Namirnice koje snižavaju krvni pritisak:

Celer
U njemu je pronađena aktivna supstanca koja snižava krvni pritisak u veoma visokoj koncentraciji.
Dokazano je da ta materija smanjuje koncentraciju hormona stresa koji sužava krvne sudove, pa se celer preporučuje osobama kod kojih je uzrok povišenog krvnog pritiska psihički stres.
Potrebno je uzimati dnevno oko 2 celera srednje veličine ili sok od njih tokom više nedelja. Ujedno je dokazano i da celer snižava povišeni holesterol u krvi.

Beli luk
Utiče na opuštanje mišića krvnih sudova (tako se smanjuje periferni otpor). Uzima se do 3 čena dnevno, efikasniji je sirov.

Voće i povrće
Biljna vlakna, posebno iz voća, imaju dejstvo na snižavanje povišenog krvnog pritiska. Istraživanja pokazuju da prelazak na vegetarijansku ishranu snižava krvni pritisak

Masna riba
Smatra se da su značajan faktor regulisanja krvnog pritiska omega 3 masne kiseline u ribljem ulju. 100g sveže atlanske skuše, 100g konzervisanog crvenog lososa ili 200g konzervisane sardine koje su ispitanici svakodnevno konzumirali tokom 3 meseca dovelo je u jednom ispitivanju do regulisanja krvnog pritiska bez lekova.
Potrebno je najmanje 3 obroka nedeljno da bi se regulisao pritisak

Vitamin C
Nedostatak ovog vitamina može da dovede do povišenja krvnog pritiska, zato se savetuje njegovo uzimanje u tabletama ukoliko se ne unosi putem voća i povrća.

Kalijum
Dokazano je da utiče na snižavanje krvnog pritiska. Ima ga u voću i povrću i morskim plodovima.

Kalcijum
Snižava krvni pritisak. Neki istraživači smatraju da je povišen pritisak pre posledica nedostatka kalcijuma nego viška natrijuma (soli). Ima ga u lisnatom povrću (kelj, brokoli, raštan), mleku i mlečnim proizvodima.

Maslinovo ulje:
Korišćenje maslinovog ulja snižava krvni pritisak. U većim količinama snižava krvni pritisak i kod ljudi koji imaju normalan pritisak.

O čemu još voditi računa

* Manje soliti jela, izbegavati industrijski prerađenu hranu
* Ograničiti unos alkohola, posebno unošenje većih količina
* Kod gojaznih, obavezno je regulisanje telesne težine uz obavezne telesne aktivnosti
domaci.de

Kada je pritisak zaista povišen?

Srce je mišić koji svojom kontrakcijom izbacuje krv iz leve komore u arterije i ta krv vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Veličina tog pritiska zavisi od puno faktora, a najvažnije su tri sledeća: 1. količina krvi koja je u cirkulaciji, odnosno koja vrši pritisak na zidove krvnih sudova, 2. rad srca koje potiskuje krv kroz sudove i 3. otpor na koji nailazi krv u sudovima na putu do ćelija.



Srce i krvni sudovi (kardiovaskularni sistem) čine zatvoreni sistem kroz koji cirkuliše krv noseći sa sobom hranljive materija i kiseonik do ćelija (arterije) i vraćajući od ćelija otpadne materije i ugljen-dioksid (vene)
Ukratko: krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu površine krvnog suda.
Kako na ovaj pritisak utiču mnogi unutrašnji i spoljašnji uslovi delujući na pojedine od gore nabrojanih faktora, organizam pokušava da kroz svoje mehanizme uspostavi normalan pritisak. Ti mehanizmi su: na nivou kapilara (najsitniji krvni sudovi); preko nervnog sistema, regulišući rad srca i stepen kontrakcije krvnih sudova, i na nivou bubrega.
Kada zbog bolesti ili raznih oštećenja na bilo kojoj od ovih karika organizam nije u mogućnosti da održava ovaj pritisak u granicama normale, nastaje stanje povišenog krvnog pritiska.
Moglo bi se reći da je povišeni krvni pritisak fizički znak ili manifestacija mnogih fizioloških promena kao i odraz mnogih blagih ili težih poremećaja na srcu ili krvnim sudovima.


Kod merenja krvnog pritiska uvek imamo dve brojke: prva je tzv. sistolni pritisak (srce je u fazi kontrakcije mišića i izbacuje krv u aortu (glavna arterija) a druga je tzv. dijastolni pritisak (srce u fazi opuštanja mišića).

Normalne vrednosti krvnog pritiska su tokom vremena varirale.

Najnovija istraživanja sada preporučuju sledeće vrednosti:
Oprimalni krvni poritisak: 120/80 mm Hg
Normalan krvni pritisak 130/85
Povišen-normalan 140/85-90 - ovde počinje redovno praćenje

Hipertenzija – povišen krvni pritisak
Meka 140/100 ili 90-100
Umerena 160/180/100-110
Teška - više od 180/110
Terapija zavisi od stanja čitavog kardiovaskularnog sistema 

Bolest sinusnog čvora (sick sinus syndrome)

Bolest sinusnog čvora je uzrokovana nesposobnošću sinusnog čvora da normalno stvara nadražaje, ili poremećajem sprovođenja impulsa od sinusnog čvora na pretkomore.


Uzrok nastanka
Većina (50-70%) bolesnika sa bolešću sinusnog čvora nema drugo kardiovaskularno oboljenje. Patohistološke studije su pokazale postojanje izražene fibroze sinusnog čvora i delova pretkomora, a nekad i atrioventrikularnog nodusa. U ostalih bolesnika najčešće je prisutna angina pektoris ili preboleli infarkt miokarda, nekad kardiomiopatije i valvularne mane srca.


Klinička slika
Sinusni arest, u zavisnosti od dužine trajanja, bez adekvatnog ritma izmicanja može uzrokovati nesvesticu, presinkopu ili sinkopu (gubitak svesti). Tahikardija (ubrzan rad srca) dovodi do osećaja palpitacija. Učestalost simptoma može biti različita. Neki bolesnici ih imaju svakodnevno, više puta, a u drugih postoji period bez simptoma i po više meseci.


Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, EKG-a.


Lečenje
Lečenje medikamentima je najčešće neefikasno, zato je implantacija pacemakera metoda izbora.

stetoskop.info

Patlidžan reguliše nivo holesterola

Konzumiranjem određenih vrsta hrane ljudi mogu značajno da umanje nivo holesterola i smanje rizik od srčanih oboljenja ili moždanog udara. Na listi "dobrih" namirnica su patlidžan, jabuke, grožđe, jagode, koštunjavo voće, maslinovo ulje, pasulj, soja.


Najnovija studija rađena u Kanadi mogla bi potencijalno da spase milione ljudskih života, jer je istraživanje pokazalo da konzumiranjem određenih vrsta hrane ljudi mogu značajno da umanje nivo holesterola i poboljšaju šanse za izbegavanje srčanih oboljenja ili moždanog udara.

Pravilna ishrana i redovne fizičke aktivnosti su najvažnije za održavanje zdravih nivoa holesterola, koji je vrsta masnih naslaga i pomaže izgradnju i održavanje ćelija, piše u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

Međutim, stručnjaci podsećaju da postoje različite vrsta holesterola, od kojih vrsta pod nazivom HDL promoviše zdravlje srca, dok druga pod nazivom LDL doprinosi srčanim oboljenjima.

Uobičajeni savet je da se umanji unošenje životinjskih masti, odnosno masti koje su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi, jer su one izvor LDL holesterola.

"Sluzavo povrće, poput patlidžana, uklanja holesterol iz organizma", navodi Dejvid Dženkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu.

On je proučavao osobe koje su se pridržavale niskokalorične ishrane u kojoj je uključena takva vrsta hrane, jer je želeo da istraži da li su njihovi nivoi holesterola niži nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokaloričnu hranu. 

domaci.de