četvrtak, 12. travnja 2012.

Aneurizma aorte


Pod aneurizmom se podrazumeva lokalno proširenje. Uz abdominalnu aneurizmu kod polovine bolesnika javlja se i torakalna ili aneurizma grane aorte.


Uzrok nastanka

Aorta je podložna dilataciji (proširenju) zbog izraženog pritiska krvi na zid, što posebno potencira arterijska hipertenzija ( povišen krvni pritisak). Takođe, ateroskleroza (bolest koronarnih, cerebralnih ili perifernih arterija) je dominantan faktor. Incidenca je u porastu, a muškarci obolevaju 6 puta češće.


Klinička slika

Abdominalna (trbušna) aneurizma - simptomi često izostaju ili su nespecifični. U indikativnije ubrajamo: punoću, nelagodnost i pulsiranje u trbuhu, kao i bolove u listovima nogu pri naporu. Rupturu najavljuje tup bol u trbuhu i/ili leđima, ravnomernog i slabog inteziteta, koji nije provociran pokretima, traje više sati, pa i dana. S druge strane, ruptura  se može manifestovati i naglo, snažnim bolom u leđima ili trbuhu, koji je praćen osetljivošću na dodir, pulziranjem, omaglicom, a potom i izraženom malaksalošću, obilnim i lepljivim znojem i konfuznošću. Ako se ruptura odigrala prisutni su znaci unutrašnjeg krvarenja koje progredira do šoka: adinamija, bledilo, snižen krvni pritisak, ubrzan rad srca,  i dr.

Torakalna (grudna) aneurizma - tok je često oligosimptomatski, ili dominira insuficijencija koronarnih, cerebralnih (moždanih) i perifernih arterija ili dugotrajan bol, obično tup. Rezultat je pritiskanja organa ili erozije okolnog mišićno - skeletnog sistema. Uz navedene, i znaci kompresije medijastinuma (sredogruđa) mogu da ukažu na aneurizmu torakalne aorte. Tako zbog pritiska i oštećenja disajnih puteva mogu nastati: otežano disanje, kašalj, iskašljavanje krvi, sviranje u grudima, devijacija traheje i pulsiranje larinksa. Usled pritiskanja jednjaka nastaje otežano gutanje. Kompresija gornje šupjle vene uzrokuje otok i modrilo glave i vrata. Kompresija levog laringealnog rekurentnog nerva dovodi do promuklosti, nerva vagusa usporen rad srca, a frenikusa paralizu dijafragme.


Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenografijom, ultrazvukom, CT-om (skenerom) i magnetne rezonance. Konačna dijagnoza se postavlja aortografijom.


Lečenje
Lečenje je hirurško za rupturisane aneurizme i nerupturisane većeg promera. Savetuje se praćenje ateroskleroz i energično lečenje hipertenzije, prvenstveno beta blokatorima. 

stetoskop.info

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.