subota, 24. studenoga 2012.

Bijeli hljeb nije dobar za srce


Jednostavni ugljeni hidrati doprinose većem riziku od srčanih bolesti.


 Žene čija svakodnevna ishrana sadrži veće količine belog hleba, belog pirinča, pice i slične namirnice bogate
jednostavnim ugljenim hidratima više su nego dvostruko sklone razvijanju bolesti srca.

Sa druge strane, isti se zaključak ne može primeniti i na muškarce, tvrde italijanski istraživači.

Istraživači nagađaju kako je za razliku između polova odgovoran načina na koji muškarci i žene procesuiraju ugljene hidrate, a oni se razlikuju.

Za srce su štetni ugljeni hidrati sa visokim glikemijskim indeksom, tj. oni koji uzrokuju skok šećera u krvi. To znači da su namirnice bogate jednostavnim ugljenim hidratima, kao što su voće i testenine sigurni za naš vitalni organ, tvrde stručnjaci Nacionalnog instituta za istraživanje raka iz Milana.

Italijanski istraživači su analizirali podakte velike studije koja se koncentrirala na prehranu i rizik od raka. Ispitano je 48.000 osoba o njihovoj prehrani, a zabeležena je vrsta ugljenih hidrata koju su konzumirali. Naravno, izuzete su osobe sa dijabetesom.

Žene koje su jele najveće količine ugljenih hidrata bile su izložene dvostruko većem riziku od srčanih bolesti u odnosu na one koje su jele najmanje. Kada su istraživači sagledali vrstu ugljenih hidrata, taj rizik je bio još očigledniji.

Naime, ustanovili su kako su ispitanice koje su jele hranu s visokim GI bile 2,5 puta sklonije bolestima srca, čak i kada su u obzir uzeti drugi faktori, poput telesne aktivnosti, unosa zasićenih masti, pušenja i sl.

Kako se zdravo hraniti?

Autorika knjige "The Low GI Diet“, Džoana MekMillian Prajs, savetuje konzumiranje namirnica sa niskim glikemijskim indeksom: "To znači da izbacite rafinirane ugljene hidrate i odaberete minimalno rafinirane žitarice od celog zrna i povrće s niskim indeksom, voće i mahunarke.

Ova hrana će vam pomoći da održite nivo energije i dobro raspoloženje tokom dana, a takođe smanjuje rizik od mnogih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, bolesti srca i određene vrste raka“.

Glikemijski indeks meri se od jedan do 100, zavisno od toga koliko brzo ugljeni hidrati utiču na nivo šećera u krvi. Namirnice sa GI-jem manjim od 55 stvaraju male fluktuacije glukoze i insulina u krvi pa se smatraju namirnicama sa niskim indeksom.



Izvor: Ordinacija.hr sf


Zdravo srce


Osim što jača imunitet te sprečava razvoj kancerogenih stanica, čaj čuva i zdravlje srca. Muči vas visoki krvni tlak? Vrijeme je da se počastite čajem, i to s tri šalice dnevno jer upravo ta količina dovoljna je da vam snizi krvi tlak. Znanstvenici sa Sveučilišta Western Australia i Unilever svoja otkrića temelje na crnome čaju, a ne zna se je li efekt isti ako se čaj miješa s mlijekom.



Čaj je drugi najpopularniji napitak na svijetu, odmah nakon vode. Obiluje polifenolima te antioksidansima koji dokazano sprečavaju razvoj kancerogenih stanica. Jedno istraživanja harvardskih znanstvenika pokazalo je da zdrava svojstva čaja jačaju imunitet.
Sada znanstvenici tvrde da imaju dokaz da čaj čuva zdravlje srca. 'Iako znamo da je čaj dobar za ljudsko zdravlje, ovo su ipak prva otkrića koja pokazuju da je čaj dobar i za zdravlje srca. To je važno otkriće jer mnogo ljudi ima problema s visokim krvnim tlakom', istaknuo je voditelj istraživanja profesor Jonathan Hodgson.

U istraživanju je sudjelovalo 95 ispitanika u dobi od 35 do 75 godina. Dio ispitanika pio je tri šalice crnog čaja dnevno, a drugi dio pio je placebo istoga okusa. Nakon šest mjeseci, otkriveno je da je krvni tlak niži onima koji su pili pravi čaj. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Archives of Internal Medicine.

icm vukovar

Zdravlje srca


Ako vas nešto muči, izrazite to. Srce vas treba dobro služiti cijeli život, stoga od rane mladosti valja raditi na njegovoj snazi.


Voće i povrće na prvom mjestu
Osim što je dobro za vašu liniju, voće i povrće dobro je i za vaše zdravlje. Prema studiji floridskog sveučilišta, ljudi koji svaki obrok počinju porcijom svježeg voća i(li) povrća unose u organizam više nutrijenata i manje zasićenih masnoća nego oni koji to ne čine. Salata će vas zasititi, pa ćete kasnije jesti manje težih namirnica, zaključuju autori studije.

Privijte mačku uza se
Kućni ljubimci imaju umirujući efekt i djeluju kao zaštita od stresa. Istraživanje sveučilišta u Minneapolisu pokazalo je da vlasnici mačaka imaju oko 40 posto manju vjerojatnost da će umrijeti od srčanog udara nego osobe koje nemaju mačjeg prijatelja. Psi vjerojatno imaju sličan učinak.

Priuštite si dovoljna sna
Britansko je istraživanje pokazalo da žene koje spavaju samo pet sati noću imaju dvostruko veću opasnost od smrti uzrokovane srčanim udarom nego one čiji noćni san traje sedam sati. Ograničavanje spavanja može dovesti do procesa ugradnje kalcija u arterije, što pak može dovesti do nastanka plaka opasnog za srce.

Udišite čisti zrak
Uobičajeni onečišćivači zraka kao što su čađa, nitrati i metali mogu izazvati upalnu reakciju u tijelu. Takvo stanje može smanjiti fleksibilnost arterija i biti okidač za nagli skok krvnog tlaka. Živite li u blizini velikih prometnica, izbjegavajte kretanje na otvorenome, osobito vježbanje, u satima kad je promet najgušći.

Izgovorite to
Burna svađa s partnerom ili majkom može vam podići razinu stresa i krvnog tlaka. Ali, istraživanja pokazuju da ni zatomljivanje onoga što osjećate neće činiti dobro vašem srcu, naprotiv. Žene koje se suzdržavaju reći što misle, pokazala je studija washingtonskog sveučilišta, imaju povećan rizik obolijevanja od srčanih bolesti. Dakle, ako vas nešto muči, izrazite to.

Plava riba na meniju
Stručnjaci preporučuju dnevno konzumirati 500 mg omega-3 masnih kiselina kako bismo se zaštitili od upalnih procesa te snizili razinu triglicerida u krvi. Odličan izvor omega-3 su sardine - sadrže čak 830 mg po porciji od 85 grama (netto masa uobičajene konzerve sardina s uljem je 115 grama). Na 85 grama konzervirani losos sadrži 650 mg omega-3 masnih kiselina.

Birajte med
Pretjerivanje sa šećerom može smanjiti produkciju dušikovog oksida koji potiče opuštanje krvnih žila, upozoravaju znanstvenici sa sveučilišta u Coloradu. Tome možete doskočiti: zamijenite sve zaslađivače medom. Koncentriraniji je, pa ćete ga trebati manje. Istraživanja pokazuju da osobe koje kao zaslađivač koriste med imaju niže razine kolesterola od onih kojima je glavno sladilo šećer.

Nešto ljuto i zdravo
Luk i češnjak nisu samo poželjne namirnice bez soli i masnoća nego vam osiguravaju i unos vrste vlakana koja se naziva inulin. Taj prebiotik potiče rast zdravih bakterija u tankom crijevu, što pomaže uklanjanju viška LDL (tzv. lošeg) kolesterola iz organizma. Ostali bogati izvori inulina su artičoke, poriluk i banane.

Dodajte jelima rajčicu
Naručite pizzu s upola manje sira i s dvostruko više rajčice i srezat ćete unos zasićenih masnoća za 5 grama. Osim toga, rajčica je bogata likopenom, antioksidansom što popravlja štetu na tjelesnim stanicama koja može voditi do razvoja ateroskleroze. Štoviše, harvardsko je istraživanje pokazalo da žene koje jedu sedam i više obroka baziranih na rajčicama tjedno, imaju i 65 posto manju vjerojatnost da će ih pogoditi srčani ili moždani udar od onih koje jedu manje od dva obroka s rajčicama tjedno.

Dajte si posla u spavaonici
Osobe koje vode ljubav tri ili više puta tjedno imaju upola manju vjerojatnost da će doživjeti srčani udar nego osobe koje ljubav vode rjeđe, rezultati su istraživanja bristolskog sveučilišta. 
Vođenje ljubavi nas oslobađa stresa, sagorijeva kalorije i poboljšava vašu vezu, a sve su to faktori koji pozotivno utječu na zdravlje srca.

icm vukovar

Srčani udar

Sedam znakova da ćete dobiti srčani udar
Evo jednog interesantnog članka o istraživanju stručnjaka sa Columbia Univerziteta o razlikama u simptomatologiji srčanog udara kod žena i muškaraca.


Simptomi srčanog udara se razlikuju kod muškaraca i žena. „Oni što mislimo da je karakterističan bol za srčani udar – kao da nam je slon seo na grudi –uglavnom ne važi za žene“, kaže dr. Marianne Legato sa Columbia Univerziteta. Činjenica je da 43% žena uopšte ne oseti bol. Zbog toga što su kod žena znaci manje očigledni, žene duže čekaju u Urgentnom centru nego muškarci. Ali to može biti fatalno: vaše šanse za preživljavanje se povećavaju za 23% ako dobijete terapiju u roku od 3h, a za 50% u roku od 1h.
Evo 7 upozoravajućih znakova koje ćete najverovatnije ignorisati. Ako ste osetili neki od njih ili više njih, delujte ODMAH – ne odlažite, bolje je obrukati se nego biti mrtav, kaže Dr. Legato.
1.Ekstremni zamor
U danima ili čak nedeljama pre srčanog udara više od 70% žena ima osećaj ekstremnog zamora, u smislu da je previše umorna da skuva ručak ili čak da podigne laptop.
2.Blagi bol
Bol nije jak i ne mora da bude u predelu srca već može biti samo osećaj pritiska u gornjem delu leđa, ramenima, vratu, vilici.
3. Znojenje
Jako znojenje bez ikakvog razloga, promena boje lica u belo ili pepeljasto.
4.Mučnina ili vrtoglavica
5.Osećaj da ostajete bez daha
Javlja se kod 50% žena.
6.Nesanicai
Polovina žena ne može da zaspi ili se budi noću- I nekoliko nedelja pre srčanog udara.
7.Anksioznost
Mnoge žene doživljavaju osećaj nadolazeće propasti ili straha. Iako nije jasno zašto, pretpostavka je da vaše telo želi da vam kaže da obratite pažnju.
Verujte svojim instinktima.

Matične ćelije i bolesti srca


Ljudsko telo se sastoji od više od 200 tipova zrelih ćelija. Svaki tip ima svoju specijalizovanu funkciju. Matične ćelije tzv. građevinski blokovi tela, su osnovne ćelije ljudskog organizma, od kojih razvojem nastaju sva tkiva. Ali, one imaju mogućnost da se transformišu u određena tkiva tokom čitavog života.


Najjednostavnije, matične ćelije se dele na tri kategorije:

1.Embrionalne matične ćelije, do kojih se dolazi tako što se uništi embrion, a onda iz njega prikupe ove ćelije. Evropska legistratura zabranjuje uzimanje i rad na ćelijama koje potiču iz ljudskih embriona.

2. Najmlađe ćelije sa kojim se dete rodi, matične ćelije iz krvi ili tkova pupčanika. Njihovo prikupljanje je etički opravdano, ne šteti ni detetu ni majci, kvalitetne su, mlade i imaju minimalni imuni odgovor našeg organizma prilikom eventualne transplantacije.

3.Odrasle matične ćelije


Matične ćelije imaju izuzetan potencijal da se razviju u mnogo različitih tipova ćelija u telu tokom ranog života i rasta.Pored toga, u mnogim tkivima one služe kao jedna vrsta unutrašnje popravke sistema. Kad se matična ćelija deli, svaka nova ćelija ima potencijal ili da ostane matična ćelija ili da postane drugi tip ćelije sa više specijalizovanih funkcija, kao što su mišićne ćelije, crvena krvna zrnca ili ćelije mozga.

Matične ćelije se razlikuju od drugih tipova ćelija po dve važne karakteristike. Prvo, one su nespecijalizovane ćelije u stanju da se obnavljaju kroz ćelijske deobe, ponekad posle dugog perioda neaktivnosti. Drugo, pod određenim fiziološkim ili eksperimentalnim uslovima mogu biti izazvane da postanu  tkiva ili organi specifičnih ćelija sa posebnim funkcijama. U nekim organima kao što su creva i koštana srž, matične ćelije se redovno dele za popravku i zamenu dotrajalih ili oštećenih tkiva.

Matične ćelije su sopstveni proizvod. Kada je telo povređeno, one putuju na mesto nesreće. Tu pomažu da se izleči oštećeno tkivo. One to čine tako da se same transformišu u bilo koji tip ćelija tkiva koje je povređeno. Matične ćelije mogu da postanu kost, koža, čak isrčano tkivo. kada je vaš srčani mišić oštećen srčanim udarom, matične ćelije su pozvane iz koštane srži da bi izvršile popravke.One rade dobar posao, ali mogu i bolje. Iz nekog razloga, srce prestane da daje signalizaciju za srčane ćelije posle samo nedelju dana ili nakon što je došlo do oštećenja, ostavljajući popravku nedovršenom.Delimično popravljeno tkivo postaje teret srcu, što ga primorava da radi više i manje efikasno, što dovodi do srčane insuficijencije.

Istraživači veruju da možemo da povećamo efikasnost matičnih ćelija i pomognemo u oporavku tela brže i bolje kod srčanih napada, čak i nakon što je srce prestalo da šalje signale za njih.Razvili su metode za poboljšanje prirodne popravke tela, kako kod srčanog udara tako i nakon kongestivne srčane insuficijencije. Sada se ove metode testiraju u kliničkim ispitivanjima.Jedno od takvih ispitivanja sprovodi se na Cleveland Clinic Foundation, Cleveland,Ohio koji  sada uključuju i pacijente. Studija će proceniti bezbednost i efikasnost postavljanja matičnih ćelija dobijenih iz koštane srži u  miokardu da poboljšaju svoju funkciju nakon akutnog infarkta miokarda nakon uspešne revaskularizacije. Šta više, studija će pomoći da se odredi najbolje vreme za plasman matičnih ćelija posle infarkta.

S obzirom na to da je sve više bolesti koje se mogulečiti matičnim ćelijama, osnovane su Banke Matičnih Ćelija gde se one uzete iz pupčanika novorođenčeta, čuvaju. Evropski lider među privatnim-porodičnim bankama matičnih ćelija je belgijsko-holandska kompanija Cryo-save. 

petak, 23. studenoga 2012.

Zdravlje srca


Efekti loših i dobrih stvari koje dan za danom praktikujemo ostaju zabeleženi u sistemu krvotoka. Drugim rečima- srce sve vidi. Dobro je znati da za zdravo srce i dugovečnost nije potreban neki komplikovan režim ponašanja.



Probajte da sprovedete ovih deset jednostavnih stvari i već za nedelju dana osetićete promenu.

1. Ćutite
Da, dobro ste pročitali. Pokušajte da svaki dan pola sata ćutite i gledate kroz prozor.
Dozvolite mislima da se srede i osetite da kontrolišete svoje ponašanje. To se može nazvati i meditacija, ali ja to zovem prosto – ćutanje. Smirivanje misli smiruje krvotok, snižava pritisak i eliminiše stres. Ćutanje je, za ove svrhe, zaista zlatno.

2. Prošetajte
Svakoga dana prošetajte pola sata.
Ako je moguće, u parku ili nekoj površini gde ima zelenila. Ako imate psa, utoliko bolje. Šetajte se kući sa posla, kada idete na pijacu, šoping ili u posetu. Sve se računa. Šetanje aktivira telo, čisti um i, za razliku od sedenja, jeste naše prirodno stanje. Kiseonik i ritam vašeg šetanja podstaknuće srce i krvotok da rade bolje.

3. Volite
Da li ste zaljubljeni?
Ako niste, zaljubite se što pre. Ne morate u osobu, možete u neki film, muziku, biljke, kuvanje. Ono što je potrebno vašem srcu je da oseti da mu je nešto ili neko jako važan. Zato se kaže: “Moje srce kuca za…“.
Ljubav leči – neka istraživanja ukazuju da se hormon oksitocin luči čak pri samom pogledu na voljenu osobu i time umanjuje bol i popravlja raspoloženje.
Bitna stvar je da date srcu šansu da radi ono što najbolje zna – da voli.

4. Ne ubijajte
Ni sebe ni druge.
Da li znate da je pušenje zapravo ubistvo? Kratko i jasno. Vi prvo ubijate sebe sa oko 4000 hemikalija od kojih su neke čisti otrovi (na primer arsenik) a zatim i drugu osobu koja se nalazi u vašem društvu i udiše dim koji ste izdahnuli. Duvanski dim neprirodno ubrzava rad srca, oduzima telu kiseonik, u plućima ostavlja lepljivi katran koji ih sprečava da rade, a u krvotok ubacuje otrovne materije koje ga zagađuju. Ako želite da živite punim plućima i punog srca, ostavite cigarete. I naročito, ako vam je stalo da vas mimoiđu kardiovaskularne i plućne bolesti u kasnijem dobu, bacite cigarete do kraja ove rečenice.
Pogledajte šta sve sipate u grlo, pluća i krvotok: http://www.facebook.com/dimopedia


5. Nemojte plakati za prolivenim mlekom

Kajanje zagađuje budućnost.
Neverovatna je količina stresa koja nastaje kajanjem. Verujem da bi mogla da se izmeri u tonama. Nagomilana negativna energija utiče na stvaranje visokog pritiska, o psihičkim problemima da i ne govorimo. Istraživanja pokazuju da ljudi koji umeju da greše i ustanu posle toga bez kajanja su zapravo srećni ljudi. Kaže se da je sadašnjost sve što imamo. Ako stalno gledamo šta je nekad bilo ponašaćemo se kao muve bez glave. Na fiziološkom nivou, mi time kočimo organizam da normalno funkcioniše. Kada iznova budite mržnju i kajanje u sebi, dižete krvni pritisak, stvarate otpor, usporavate krvotok i utičete da se ceo sistem oseća kao da treba da radi pod velikim stresom. Odličan tekst o tome u Sensa magazinu.


6. Jedite!
Reč dijeta ne znači ne jesti ništa, već znači: način ishrane.
Poradite na svom načinu ishrane i to na jednostavan način. Prvo, raf u prodavnici sa hranom koja ima jarko, šareno i metalik pakovanje (što obično znači gomila šećera, loših masti, soli i aditiva) – ceo raf, jednostavno, zaobiđite. Zatim, počnite da jedete prave stvari. Od doručka preko užine do ručka. Morate jesti svaki dan, ali nekoliko manjih obroka, i videćete da telo voli dobru rutinu.Uvedite u svoju ishranu prvo po jednu voćku dnevno(užina), a onda polako izbacujte redom – beli šećer (žuti i smeđi su ukusniji), belo brašno, beli pirinač. Osetite ukus prave hrane. Bez aditiva, gaziranja, pojačivača ukusa i industrijskog pakovanja. Pokušajte da jedan dan u nedelji, za početak, ne pijete gazirano (cedite voćni sok kao zamenu), a za glavni obrok jedite ribu spremljenu u rerni. Morska riba sadrži važan vitamin D koji za oko 30 posto smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. S obzirom da ga u dovoljnim količinama nema u namirnicama, konsultujte se sa svojim lekarom oko unosa vitamina D preko suplemenata.

7. Družite se
Prijatelji su blago. Pitajte svoje srce.
Prijatelji brinu o vama, smeju se sa vama, pate sa vama. Sve što vam se dešava, možete da podelite. Sa stanovišta medicine, druženje je moćan antidepresiv, izaziva lučenje hormona sreće i snižava stres. Takođe, druženje uništava korozivni osećaj usamljenosti i straha, što je za pravilan rad srca i krvnih sudova od presudnog značaja.

8. Popijte jednu čašu crnog vina
U vinu je istina kaže stara poslovica – ali i više od toga, u vinu je i zdravlje.
Verovatno ste čuli da crno vino u sebi sadrži antioksidante i da izgled i zdravstveno stanje Francuza i Italijana dosta govore u prilog pozitivnim efektima dobrog crnog vina. Evo šta o zdravom srcu i crnom vinu kaže jedan od mojih omiljenih sajtova www.prirodnilek.com : “Flavonoidi i rezveratrol su osnovne vrste antioksidanasa koje se nalaze u crvenom vinu: Flavonoidi su biljni antioksidansi. U crvenom vinu su najzastupljeniji antocijani, koji se nalaze u opni grožđa i daju mu tamno ljubičastu boju. Što je vino tamnije, to je veća koncentracija ovih korisnih komponenti. Rezveratrol je komponenta koju biljke stvaraju da ih zaštiti od gljivica. Spada u grupu polifenola, koji su poznati kao dobri antioksidansi. Naravno, bitan je i izbor vrste vina, u zavisnosti od porekla sirovina od kojih se pravi. Kaberne Sovinjon sadrži najviše antioksidanasa, a slede Pinot Noar i Merlot.“  Ako želite da saznate još detaljnije o blagodetima crnog vina pogledajte tekst na sajtu Prirodni lek.

9. Dišite dublje
Zvuči smešno? Nije. Ni malo.
Drevna veština Yoge počiva na različitim vrstama pravog, dubokog, svesnog disanja. Stanite sad na trenutak i proverite koliko vam je kratak dah. Pretpostavljam da velika većina nas nisu ni svesni kako dišu. A sad udahnite pet puta duboko. Vidite razliku?
Iseckano disanje ukazuje na iseckano stanje telesnih sistema – a u tom stanju krvotok ne može normalno da teče. U tekstu “Pravilno disanje održava zdravlje“naišao sam na ovo otkriće: “Redovnim vežbanjem jednostavnog ujednačenog i usporenog disanja u stanju smo da smanjimo opasnost od infarkta, moždanog udara, bubrežnih disfunkcija, slepila i drugih bolesti koje nastaju kao posledica hipertenzije, nazvane tihi ubica jer neprimetno oštećuje funkciju vitalnih organa.“ Drugim rečima, visok pritisak i infarkt ćete ozbiljno ugroziti pravilnim disanjem!

10. Kontrolišite stres
Da li ste čuli za krilaticu da zdravlje nema cenu?
Koliko god da zarađujete i koliko god da vas plaćaju – ne možete naplatiti posledice svakodnevnog, upornog stresa. Isto tako, ne možemo ni da živimo i funkcionišemo u izazovima sadašnjosti bez stresa. Šta da radimo? Prvo da budemo svesni da je zdravlje vrednije od stanja na računu, a zatim da sprovedemo kontrolu stresa.
Moja omiljena tehnika je “beli papir“.  Nju primenjujem pre jako stresnih situacija kojima sam izložen svaki dan (na primer, operacija na otvorenom srcu). Pre ulaska u operacionu salu, prvo pronađem tiho mesto, udobno se smestim, zažmurim i zamislim da mi je mozak beli papir. Drugim rečima, prvo očistim sistem od svih misli (naročito negativnih misli i briga). Zatim zamislim da uzimam olovku i tek počinjem da ispisujem reči na tom belom papiru. Ova smirujuća aktivnost utiče najpre na eliminaciju osećaja “ubrzanja veš mašine“ koju stres stvara u mozgu, uspostavlja prirodan ritam za krvotok,  a zatim mi omogućava da se potpuno koncentrišem na najvažniju stvar u tom trenutku – uspešnu operaciju srca.

Počnite već danas da uvodite dobre promene!
 doc dr. Aleksandar Nikolić

Zdravo srce

Šta je opasno za srce?
1. Odmah ujutro
Rizik od srčanog udara povećava se 40% ujutro utvrdili su naučnici sa Harvarda.Zašto? Kad se budite, vaše telo luči adrenalin i druge hormone stresa, povećava se krvni pritisak , povećana je potreba za kiseonikom. Ujutro ste dehidrirani pa srce brze radi.
Zaštitite se: Budite se polako. Ako imate naviku da ujutro vežbate, prvo se zagrejte da ne stresirate vaše srce.


2.Posebno ponedeljkom ujutro
Nauka pokazuje da postoji dobar razlog da se bojimo početka radne sedmice tj. prvog radnog dana.Na ovaj dan se javlja 20% više srčanih napada, verovatno zato što su ljudi depresivni kad pomisle da se vraćaju na posao.
Zaštitite se:U nedelju se opustite, ali nemojte da prespavate.Ustajanje rano u ponedeljak posle dugog spavanja u subotu i nedelju može još više da podigne pritisak jer niste u “ritmu buđenja”. Pokušajte da održite normalan raspored spavanje-buđenje tokom cele sedmice.

3.Posle obilnog obroka
Večera tipa “koga briga za kalorije” može imati neposredan uticaj na zdravlje srca.Istraživanja pokazuju da hrana bogata mastima,ugljenim hidratima dovodi do povećane sklonosti krvi ka “pravljenju” ugrušaka.
Zaštitite se:Ako morate da se prepustite, neka bar porcije budu umerene. Svakodnevno uzimanje Aspirina takođe će sprečiti da krv postane “lepljiva”.

4.Tokom pražnjenja creva
To je poslednje mesto gde biste želeli problem sa srcem, ali i to se može desiti. Naprezanje povećava pritisak u grudima, usporavajući povratak krvi u srce.
Zaštitite se: Jedite mnogo fibera (vlakana)i izbegavajte naprezanje. Fibera naročito ima u povrću koje treba jesti ili sirovo ili lako kuvano u velikim količinama.

5.Tokom neobično intenzivne fizičke aktivnosti
Srčan i udar tokom lopatanja snega je klasičan primer za to.Zato što žrtva nije navikla na takav napor, hormon stresa raste što uzrokuje povećanje krvnog pritiska i ubrzan puls.
Zaštitite se:Redovna vežba štiti srce. Nivo intenziteta povećavajte postepeno.

6. Za govornicom
Iz perspektive srca, javni nastup, govor,je isto što i nanaviknutost na vežbu.Ekstremna nervoza povećava pritisak, nivo adrenalina i ubrzava puls što još više povećava stres.
Zaštitite se: probajte da se smirite ako mozete ili popijte neki čaj koji ima umirujuće dejstvo. Ukoliko imate srčanih problema uzmite redovno svoje lekove.
I na kraju da zaključimo : u životu treba biti umeren u svemu.




drnikolic.rs

Masline za zdravo srce


S posljednjim "pomicanjem sata" i proljepsanjem vremena, svi drzimo otvorene prozore u uredima i polako razmisljamo o ljetu.



I ukusnoj hrani koju donosi ljeto!

Primjerice, ima li ista bolje od domace svjeze rajcice s par kapi maslinovog ulja?

To je vrlo snazno voce. Da, rajcica je to zasigurno. Ali ovaj put se zapravo  radi o maslini. A dva istrazivanja navode i zasto bismo svi trebali obratiti vise pozornosti na to malo snazno voce.

Kao prvo, radi se o tome sto tih par kapi maslinovog ulja dnevno mogu uciniti za Vase srce. Tih par kapi ne samo da poboljsavaju okus ionako vec preukusne rajcice, nego mogu uciniti i veliku korist za zdravlje Vaseg srca ako ih konzumirate svakodnevno.

Istrazivanje koje je ukljucilo znanstvenike iz pet razlicitih europskih sveucilista, otkrilo je da dnevna doza maslinovog ulja moze povecati razinu antitijela koja djelovanjem na oksidirani LDL (lipoprotein male gustoce) kolesterol smanjuju rizik od stvrdnjavanja arterija i bolesti srca.

Nije lose za malo ulja, zar ne?

Prava akcija potjece od polifenola koji se nalaze u maslinovom ulju. Vec su brojna razlicita istrazivanja dokazala da polifenoli imaju anti-dijabetska i protuupalna svojstva. Medjutim, u ovom najnovijem istrazivanju otkrivena je veca razina antitijela koja pomazu zdravlju srca kod onih sudionika koji su konzumirali vise polifenola.

Drugo istrazivanje je, doduse ne o ovom vocu, ali daje sliku o tome koliko je snazna cijela ova biljka. To istrazivanje je otkrilo da je ekstrakt lista masline vrlo ucinkovit u tretiranju visokog krvnog tlaka. Stovise, dokazano je da moze biti jednako ucinkovit kao uobicajeni lijekovi.

Sudionici istrazivanja pokazali su znacajan pad krvnog tlaka nakon 8 tjedana konzumacije 500 mg ekstrakta dva puta na dan. Takdjer su pokazali i pad razine triglicerida.
Izvor: dr. Christine O'Brien

Hrana za srce


Konzumiranje svježih namirnica pokazalo se dobrim za jačanje imunološkog sustava, ubrzavanje metabolizma, te borbu protiv mnogih bolesti, poput srčanih oboljenja.



Povrće ispod posebno je dobro za vaše srce.

-5- Rajčice

-4- Krumpir

-3- Luk, češnjak, poriluk

-2- Blitva

-1- Paprike


7 napitaka koji su odlični za vaše srce

Hrana i piće koji su dobri za srce su suština gotovo svake dijete.Napici dobri za srce su posebno važni. Ostati hidriran je gotovo podjednako važno kao i biti sit. Pića utiču na zdravlje našeg tela. Pa, pogledajmo koji su to napici dobri za naše srce...


1. Voda

Bez trunke kalorija ili masti, voda je najsavršenije i najzdravije piće Takođe u vodi nema hemikalija i omogućava nam 100% hidriranost. Preporučuje se da dnevno popijete 6-8 čaša vode. Ukoliko želite u vodu možete dodati krišku limuna kako biste promenili ukus. Tako ćete takođe uneti i vitamine. Druga alternativa je voda sa ukusima, ali proverite njihov sadržaj pre kupovine kako biste se uverili da nema mnogo veštačkih zaslađivača i šećera.

2. Mleko

Kalcijum je značajan sastojak koji štiti naše kosti i zube. Većina ljudi danas ne unosi dovoljnu količinu kalcijuma, misleći da je dovoljno da dodaju malo mleka u šolju kafe. Mleko sa niskim procentima mlečne masti i sojino mleko su savršen izvor kalcijuma i srce čine zdravim. Oni koji su intolerantni na laktozu mogu probati kozije mleko.

3. Prirodni sokovi

Postoji mnogo skova na kojima piše 100% prirodni. Ali proverite da li u njima ima šećera i zaslađivača i izaberite najzdraviju opciju. Čaša soka na dan je preporučljiva zbog doze vitamina koje u sebi imaju.

4. Čaj

Čajevi pomažu srcu na mnoge načine. Preventivni su za određene vrste srčanih oboljeja. Najnovije studije pokazuju da tri šolje čaja dnevno smanjuju rizik od srčanog udara za 11%.

5. Kafa

Sama kafa, bez puno šećera, zaslađivača, krema ili mleka dobra je za vaše srce.

6. Alkohol

Alkohol može biti visokokaloričan poput vina i piva. Ukoliko želite alkoholno piće sa manje kalorija probajte vodku ili džin tonik.

7. Energetska pića

Doduše ne treba preterivati jer sadrže mnogo šećera i kafeina. Ovi sastojci su kombinovani tako da ubrzaju rad vašeg srca. Imajte to na umu.
  

četvrtak, 25. listopada 2012.

Desno srce

Bolesti srca
Hipertrofija desne komore

Dijagnoza desne ventrikularne hipertrofije ima daleko veći značaj u dječijoj dobi, nego li je to kod odraslih. Doznajemo koji je uzrok izmjene električne osi u standardnim odvodima, a zatim određivanjem hipertrofije možemo, uz klinički kontekst, odrediti vrstu i mjesto pataološkog stanja u srcu.


Kod desne ventrikularne hipertrofije imamo u standardnim odvodima desnu osovinsku devijaciju (S1 R3), a unipolarni ekstremitetni odvodi pokazuju R ili R1 visok u aVR-preko 6 mm, unipolarni grudni odvodi.

•Izvjesna indikacija DVH postoji kada je u prekordijalnim odvodima RS defleksija od V1-V6 (što ukazuje na predominaciju akcionog potencijala desnog ventrikula preko cijelog prekordija.
•Tip defleksije RS R1 u V1 i V2, indicira vjerovatnu desnu ventrikularnu hipertrofiju, ako je R viši od 15 mm, pogotovu ako je R veći od 10 mm.
•Visoki inicijalni RV1 -2, sa ili bez Q talasa sa malim R i S nesumnjivo indicira DVH.
•Intrisikoidna defleksija R talasa od 0.04 sek. ili više u V1 i V2, pouzdan je podatak za DVH.
•Intervertirani T talasi u desnogrudnim odvodima praćeni depresijom S-T segmenta i u vezi sa drugim promjenama u grudnim odvodima indicira ozbiljnu DVH.
•Indirektan podatak za DVH se uzima visoki i ušiljen P2 koji indicira desnu atrijalnu hipertrofiju

Ekstrasistole

Bolesti srca
Ventrikularne ekstrasistole
Etiopatogeneza:

Ventrikularni ektopični udari nastaju najčešće kod karditisa i intoksikacijom medikamenima. Bigeminija se sreće kod intoksikacije digitalisom.


Pojava multi-fokalnih ventrikularnih prematurnih udara različitog oblika ima ozbiljan karakter. Karakteristike su ventrikularnog prematurnog udara, pored posebnog oblika i pomanjkanje vremena korelacije sa aktivacijom atrija i puna kompenzatorna pauza koja ih prati.

Serija ventrikularnih prematurnih udara uz frekvencu od 120-180 na minutu ako se sretne, opravdana je sumnja da li je prisutna stvarna ventrikularna tahikardija ili supraventrikularna tahikardija sa aberantnim intraventrikularnim provođenjem. Opasnosti od ventrikularne tahikardije su:

•može rezultirati u kongestivno popuštanje ako duže traje ili
•da pređe u ventrikularni flater ili fibrilaciju i posljedica je trenutna smrt.
Liječenje:

Xylocain 1-2 mg/kg polako i.v. uz kontrolu EKG-a i TA, ili Novocamid 10 mg/kg/TT veoma polako i.v. uz kontrolu TA i EKG-a. AKo su aplicirani medikamenti bez učinka, indicirana je elektrokonverzija.

medicinabih.info

Bakterijski endokarditis

Bolesti srca
Septički endokarditis

Definicija:

Septični endokarditis uključuje entitete akutni, subakutni bakterijski endokarditis, ranije nazvan endokarditis lenta, kao i druge nebakterijske endokarditise uzrokovane sa virusima ili gljivicama.  Oboljenje predstavlja značajan uzrok morbiditeta i mortaliteta u djece, uprkos napretku u tretmanu i profilaksi.


Etiopatogeneza:

Za razvoj infektivnog endokarditisa u 50% slučajeva odgovoran je Streptococcus viridans. U oko 30% slučajeva, sa povećanom učestalošću u posljednjim decenijama, odgovoran je Staphilococcus pyogenes. Učešće drugih mikroorganizama je rjeđe, a u 10% slučajeva hemokulture su negativne. Stafilokokni endokarditis je rjeđi u bolesnika koji nemaju osnovno srčano oboljenje. Streptokokni (viridans) endokarditis se javlja nakon stomatoloških zahvata, a enterokokni (grupa D) nakon manipulacije u GIT i genitourinarnom traktu. Pseudomonas aeruginoza se javlja nakon i.v. upotrebe lijekova.

Infektivni endokarditis je najčešće komplikacija kongenitalnih ili reumatskih oboljenja srca, ali može nastati i kod one djece koja nemaju predhodno srčano oboljenje. Bolest je ekstremno rijetka u dojenačkom dobu. Vegetacije se obično formiraju na mjestu endokardijalnih ili intimalnih lezija koje su rezultat turbulentnog protoka krvi velike brzine i prema tome, najveći rizik za razvoj septičnog endokarditisa imaju djeca sa: VSD, valvularnim stenozama, osobito aorte, tetralogijom Fallot, perzistentnim ductusom arteriosusom, desnom transpozicijom velikih krvnih sudova i hirurški sistemsko-pulmonalnim šantovima.  Kod odraslih se ovom pribrajaju bikuspidalna aortalna valvula, prolaps mitralne valvule sa mitralnom regurgitacijom, vještačke valvule.  Hirurška korekcija srčanog oboljenja reducira, ali ne eliminiše rizik od endokarditisa, izuzev 6 mjeseci nakon reparacije ASD i zatvaranja DAP. Povećan rizik za razvoj ovog oboljenja imaju uživaoci narkotika, kao i oni koji imaju dugotrajno prisustvo katetera u velikim venama zbog trajnih perfuzija ili parenteralne ishrane. Vegetacije se sastoje od nekrotičnog tkiva, fibrina u kome se nalaze bakterije, leukociti i kalcifikati. Nekrotično tkivo se lako otkida stvarajući septične emboluse koji mogu da opstruiraju krvne sudove kako u samom miokardu, tako i u drugim područjima plućne i sistemske cirkulacije.

Klinička slika:

Ukoliko je uzročnik Streptococcus viridans, simptomi su obično blagi kao prolongirana temperatura uz gubitak na težini koja perzistira nekoliko mjeseci.  Suprotno od ovog, početak može biti buran sa visokom intermitentnom temperaturom, tresavicom, umorom, mialgijama, artralgijama, glavoboljom, nauzejom i povraćanjem. Objektivno je prisutna promjena kliničkog nalaza na srcu, izmjenjen karakter srčanih tonova, pojava ekstratonova, mijenjanje karaktera šuma ili njegova pojava kada ga ranije nije bilo, te znaci kongestivnog popuštanja srca. Najčešće dominiraju znaci mitralne i aortalne regurgitacije. Evidentna je splenomegalija, a nekada su prisutne petehije.

Neurološke komplikacije: embolija, cerebralni apscesi, mikotične aneurizme i hemoragije, manifestuju se znacima povećanog intrakranijalnog pritiska, oštećenjem senzorija i tokalnim neurološkim znacima. Mogu se očekivati znaci sistemne i pulmonalne embolije.

Kožne manifestacije: razvijaju se kasnije u toku bolesti, pa se rijetko vide u pravilno tretiranih pacijenata. Te manifestacije su:

•Oslerovi čvorići (mekani intradermalni noduli na palmarnoj strani palčeva)
•Janeway lezije (male bolne eritematozne ili hemoragične lezije na dlanovima ili tabanima)
•Splinter hemoragije (linearne lezije korjena nokta)
•Te lezije predstavljaju vjerovatno vaskulitis uzrokovan cirkulirajućim antigen-antitijelo kompleksima.
Dijagnoza:

Najvažnija informacija za pravilan tretman dobije se hemokulturom. Drugi laboratorijski podaci su od sekundarne važnosti su:

•leukocitoza
•hemolitička anemija
•ubrzana SE
•mikrohematurija (manifestacija imunim kompleksima uzrokovanog glomerulonefritisa).
Hemokulture uraditi čim je prije moguće i to u 3-5 navrata. U prve dvije hemokulture etiološki agens se otkriva u 90% slučajeva. Predhodni antibakterijski tretman reducira pozitivnost hemokultura na 50-60%. Vrijeme uzimanja nije važno pošto je očekivana bakterijemija konstantna.

Ehokardiografija može otkriti vegetacije, identificirati njihovu veličinu, oblik, lokaciju i mobilnost kao i utvrditi prisutnost valvularne disfunkcije. Takođe može pomoći u predviđanju emboličkih komplikacija, pošto lezije veće od 1 cm imaju veći rizik za embolizaciju.

Prognoza i komplikacije:

Prognoza septičnog endokarditisa je i danas ozbiljna. Mortalitet je 20-25%, a komplikacije se mogu očekivati kod 50-60% djece sa dokumentovanim oboljenjem.
Najčešće komplikacije su:

•kongestivno popuštanje srca
•miokardni apscesi
•toksični miokarditisi
•sistemska embolizacija sa znacima od strane CNS-a
•pulmonalna embolizacija
•mikotične aneurizme
•rupture sinusa Valsave
•stečeni VSD
•poremećaji u sprovodenju impulsa
Liječenje:

Antibiotski tretman treba primjeniti odmah nakon postavljanja dijagnoze. Malo zakašnjenje može dati progresivni endokarditis sa teškim komplikacijama. Mora se držati visok baktericidni nivo antibiotika dovoljno dugo da se eradicira mikroorganizam koji se naselio na relativno avaskularne vegetacije. Preporučuje se trajanje tretmana u periodu od 4 do 6 nedjelja. Izbor antibiotika prema etiološkom agensu.

Ako je u pitanju streptococcus viridans koji je dobro osjetljiv na penicilin, onda se daje Penicillin G u milionskim dozama, 200,000-300,000 i.j./kg/dan podjeljeno u 6 doza (svaka 4 sata), s tim da se ne prekorači 20,000,000 za 24 sata.  Alternativno se daje Penicillin G uz dodatak gentaimicina i.v. 2-4 mg/kg/dan podjeljeno u 3 doze, s tim da se ne prekorači 80 mg/dan.

Ako je uzročnik enterokokus koji je slabije osjetljiv na penicilin, preferira se kombinacija i.v. Ampicillin 300 mg/kg/dan podjeljeno u 4 doze s tim da se ne prekorači 12 gr/dan, i gentamicin u pomenutoj dozi.

Ako je uzročnik Staphilococcus onda semisintetski penicilini – Oxacillin 200 mg/kg/dan i.v. podjeljeno u 4 doze, s tim da se ne premaši 12 gr/dan.

Zavisno od kliničkog odgovora na terapiju, u nekim slučajevima potrebno je prolongirati tretman, a kod visoko senzitivne infekcije sa Streptococcus viridans može se preporučiti skraćenje tretmana i uključiti oralni put davanja. Ukoliko se srce dovede u stanje refrakternog kongestivnog popuštanja potreban je hirurški zahvat, kada ugrađivanje vještačke valvule spašava život. Hirurška zamjena inficirane vještačke valvule ima veliki operativni rizik.

Prevencija septičnog endokarditisa:

Hirurški, stomatološki zahvati kao i upotreba brojnih instrumenata u različitim dijagnostičkim i terapeutskim procedurama oštećuju površine sluznica izazivaju kontaminaciju tkiva sa tranzitornom bakterijemijom koja rijetko perzistira duže od 15 minuta. Ti uzročnici se mogu naseliti na oštećenim, abnormalnim srčanim valvulama ili na mjestu srčanih defekata uzrokujući bakterijski endokarditis ili endarteritis.

Profilaktička upotreba antibiotika preporučuje se pacijentima koji imaju rizik za razvoj endokarditisa, a podvrgnuti su zahvatima koji mogu izazvati bakteriemiju. Da bi se izbjegla rezistencija na upotrebljene antibiotike, profilaksa se koristi samo za vrijeme perioperativnog perioda tj. 1 do 2 sata prije operativnog zahvata i 6 do 8 sati nakon.

Stanja kod kojih postoji rizik za razvoj bakterijskog endokarditisa:

•ugrađene vještačke srčane valvule uključujući bioprostetičke kao i homograft valvule
•prethodni bakterijski endokarditis čak i u odsustvu srčanog oboljenja
•većina kongenitalnih srčanih malformacija
•valvularna disfunkcija reumatske ili druge etiologije čak i nakon urađenog hiruškog zahvata
•hipertrofična kardiomiopatija
•prolaps mitralne valvule sa mitralnom regurgitacijom
Zahvati koji mogu izazvati bakteriemiju:

•većina hiruških zahvata
•stomatološki zahvati za koje je poznato da uzrokuju gingivalno ili mukozno krvarenje
Neka stanja koja su vrlo bliska stanjima gdje postoji rizik za razvoj bakterijskog endokarditisa ali se ipak profilaksa bakterijskog endokarditisa NE preporučuje:

•izolirani ASD tip sec.
•stanja nakon hiruške korekcije bez rezidua do 6 mjeseci nakon korekcije ASD tip sec., VSD i perzistentni ductus arteriosus
•prolaps mitralne valvule bez mitralne regurgitacije – fiziološki, funkcionalni ili inocentni šum
•predhodna Kawasaki-eva i reumatska bolest bez valvularne disfunkcije
Neki zahvati koji su bliski onim koji mogu izazvati bakteriemiju ali se ipak profilaksa bakterijskog endokarditisa NE preporučuje:

•plombiranje zuba iznad linije žvakanja
•namještanje ortodontalnih aparata
•injekcije intraoralne anestezije
•ispadanje mliječnih zuba
•sectio caesarea
•nekompliciran vaginalni porod
Najbrojniji zahvati koji mogu izazvati bakteriemiju su u području smatotologije. Loša higijena zuba, peridontalne i periapikalne infekcije mogu izazvati bakteriemiju čak i u odsustvu stomatoloških zahvata. Osobe koje imaju rizik za razvoj bakterijskog endokarditisa trebale bi imati najbolje moguće oralno zdravlje da se eliminiše potencijalni izvor bakteriemije. Stomatolozi bi trebali kod takvih pacijenata reducirati upalu gingiva pomoću stimulisanja pranja zuba, ispiranjima sa dezifencionim sredstvima i profesionalnim čišćenjem zuba prije izvođenja rutinskih stomatoloških zahvata.

Prije ekstrakcije zuba na 3 do 5 minuta suhu gingivu bi trebalo premazati sa CHLOREXIDINOM ili sa POVIDONE-IODINOM pošto je dokazano da to reduvira postekstrakcionu bakteriemiju. Ako postoji zahtjev za stomatoloških zahvatima u seriji onda se to preporučuje izvesti u sedmodnevnim intervalima da se smanji potencijalna opasnost od razvoja rezistentnih mikroorganizama, i pacijenti bez zuba mogu imati potencijalnu opasnost od bakteriemije zbog ulceracija na sluznici koje su posljedica neadekvatno namještene proteze.

Najčešći uzročnik endokarditisa nakon stomatoloških i operativnih zahvata na gornjem respiratornom traktu (tonzilo i/ili adenoidektomija) je α hemolitički streptokok pa bi specifičnu profilaksu trebalo usmjeriti prema tom uzročniku.
Za standardni profilaktički režim kod svih stomatoloških, oralno hiruških i hiruških zahvata na gornjem respiratornom traktu preporučuje se amoxicillin. Amoxicillinu se daje prednost nad ampicillinom i penicillinom V zbog njegove bolje resorpcije u GITu te višeg i trajnijeg nivoa u krvi.

Daje se:

•AMOXICILLIN 50 mg/kg per os 1h prije operativnog zahvata 25 mg/kg per os 6 do 8 sati nakon inicijalne doze. Kod alergije na Amoxicillin/Penicillin daje se erythromycin ili clyndamycin
•ERYTHROMYCIN 20 mg/kg per os 2 sat prije operativnog zahvata 10 mg/kg per os 6 do 8 sati nakon inicijalne doze Alternativno
•CLYNDAMYCIN 10 mg/kg per os 1 sat prije operativnog zahvata 5 mg/kg per os 6 do 8 sati nakon inicijalne doze. Totalna pedijatrijska doza ne može nadmašiti dozu odraslog.
Za određivanje inicijalne pedijatrijske doze Amoxicillina može se koristiti sljedeća šema:

•ispod 15 kg tjelesne težine 750 mg Amoxicillina
•od 15 do 30 kg 1500 mg
•preko 30 kg 3000 mg (doza za odrasle)
•Doza koja slijedi je 1/2 inicijalne doze.
Osobama koje nisu u mogućnosti da uzimaju lijek per os preporučuje se parenteralno AMPICILLIN.
AMPICILLIN 50 mg/kg i.m. ili i.v. 30 minuta prije zahvata 25 mg/kg i/m. ili i.v. 6 sati nakon inicijalne doze.  Kod alergije na Ampicillin/Penicillin daje se Clyndamycin.
CLYNDAMYCIN 10 mg/kg i.v. 30 minuta prije zahvata 5 mg/kg i.v. 6 sati nakon inicijalne doze.

Vrlo visok rizik za razvoj endokarditisa imaju osobe sa vještačkim valvulama, hiruški konstruisanim sistemsko-pulmonalnim santom, konduitom kao i osobe koje u anamnezi imaju podatke o ranije prebolovanom endokarditisu. Kod takvih osoba razvoj endokarditisa je povezan sa vrlo visokim mortalitetom. Kod takvih osoba preporučuje se kombinacija ampicillin i gentamycin parenteralno.

•AMPICILLIN 50 mg/kg i.m. ili i.v. 30 min. prije zahvata
•GENTAMYCIN 2 mg/kg i.m. ili i.v. 30 min. prije zahvata (ne premašiti 80 mg). Nakon 8 sati ponavlja se inicijalni režim u punoj dozi. Kod alergije na Ampicillin/Penicillin daje se vancomycin.
•VANCOMYCIN 20 mg/kg i.v. perfuzija u periodu od 1 sata (treba početi na 1 sat prije operativnog zahvata)
•Ponavljanje doze nije potrebno.
Bakteriemija se može razviti i kod hiruških zahvata kao i upotrebe različitih instrumenata u dijagnostičke i terapeutske svrhe u genito-urinarnom i gastrointestinalnom traktu. Bakterijski endokarditis koji uslijedi nakon ovakvih zahvata najčešće je uzrokovan sa Enterococcus foecalis. Antibiotska profilaksa treba biti prilagođena tom uzročniku. Ove zahtjeve će zadovoljiti kombinacija:

•AMPICILLINA i GENTAMYCINA kao što je naprijed navedeno.
•Ukoliko postoji alergija na Ampicillin/Penicillin daje se kombinacija VANCOMYCIN i GENTAMYCIN.
•U koliko su pacijenti sa niskim rizikom i u ovoj grupi pacijenata dovoljan je AMOXICILLIN per os.
•Tetraciklini i sulfonamidi se ne preporučuju u profilaksi endokarditisa.

medicinabih.info

Wolf Parkinson White sindrom

Bolesti srca
U normalnom srcu pretkomorski impulsi mogu biti sprovedeni do komora samo preko AV čvora. Preekscitacija (aktivacija koja je ranija od normalne) postoji kada impuls iz pretkomora zaobilazi normalno atrioventrikularno zadržavanje i brzo se sprovodi do komora. U preekscitacionim sindromima postoje akscesorni sprovodni putevi koji povezuju pretkomore i infranodalna vlakna sprovodnog sistema u kojima nema zadržavanja impulsa kao u AV čvoru ili povezuje pretkomore i komore. Zato se pretkomorski impulsi mnogo brže sprovode akscesornim putevima i aktivacija komora započinje ranije nego što se impuls koji ide kroz AV čvor sprovede u komore.

U bolesnika s WPW sindromom česti su napadi paroksizmalne supraventrikularne tahikardije ( ubrzan rad srca) koje su uglavnom uslovljene kružnim kretanjem impulsa brze frekvencije, koji može najpre ići kroz AV čvor a potom kroz akscesorni put ili obrnuto.

Uzrok nastanka
WPW sindrom  je kongenitalna anomalija. Familijarna pojava je opisana, ali nije pravilo. Većina bolesnika, 80-90%, s WPW EKG slikom ili WPW sindromom ima zdravo srce. Nekada je WPW udružen sa kongenitalnim oboljenjima kao što su: Ebsteinova anomalija, prolaps mitralne valvule ili hipertrofična kardiomiopatija.


Klinička slika
Bolesnici u odsustvu napada paroksizmalne tahikardije su asimptomatski. Simptomi dolaze od napada navedenih aritmija. Napadi su obično kratkotrajni najčešće spontano prestaju, ali mogu biti prekinuti i stimulacijom vagusa. Neki bolesnici mogu imati učestale i dugotrajne napade koji ograničavaju radnu sposobnost i smanjuju kvalitet života bolesnika. Manji procenat bolesnika može imati retke, ali izražene epizode brze re-entry tahikardije ili atrijalne fibrilacije koje dovode do sinkope ( gubitka svesti). Retko prva i jedina manifestacija u do tada asimptomatskog bolesnika sa WPW elektrokardiogramskom slikom može biti nagla srčana smrt, zbog napada atrijalne fibrilacije koja degeneriše u ventrikularnu fibrilaciju.

Dijagnoza
WPW sindrom elektrokardiogramski (EKG) se karakteriše kratkim PR intervalom, proširenjem QRS kompleksa usled prisustva delta talasa na ushodnom delu R zupca. U bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom mogu naći iregularni normalni retki ventrikularni kompleksi i mnogo češći ventrikularni kompleksi sa delta talasima.

Lečenje
Kod napada paroksizmalne tahikardije prvo treba pokušati da se napad zaustavi manevrima za stimulaciju vagusa. Ako se napad ne zaustavi, daje se neki od antiaritmika IC klase (ajmalin, propafenon ili flekainid) ili IA klase (prokainamid, dizopiramid ili kinidin). Ako se tahikardija ne zaustavi metoda izbora je elektrokardioverzija. U bolesnika sa učestalim napadima potrebna su elektrofiziološka ispitivanja kojima se mogu lokalizovati aberantni putevi i hirurški preseći.


Vertebrobazilarna insuficijencija


Sindrom poremećaja cirkulacije krvi u vertebro - bazilarnom sistemu je definisan pre skoro pola veka. Vertebro - bazilarni arterijski sistem sa svojim granama snabdeva krvlju moždano stablo, mali mozak, okcipitalne i deo temporalnih režnjeva hemisfera.


Uzrok nastanka
Osnovni uzroci su okluzivne promene, najčešće arteriosklerotske sa tromboembolijskim promenama (stvaranje agregata fibrina i trombocita na komplikovanom plaku, njihovo okidanje i embolija malih krvnih sudova). Osim toga može se raditi o hipotenziji (snižen krvni pritisak), lošoj kolateralnoj cirkulaciji mozga, rotaciji vrata sa kompresijom vertebralnih arterija kod cervikalne spondiloze itd.

Klinička slika
Klinički sindrom vertebo - bazilarne (VB) insuficijencije čine:

•vrtoglavica (vertigo) je najčešći simptom VB insuficijencije. Bolesnik ima utisak da se predmeti okreću oko njega (objektivni vertigo) ili da tone, pada (subjektivni vertigo). Može biti praćen mukom, povraćanjem, malaksalošću.
•prolazni poremećaji vida - bljesak, boje, ispad dela vidnog polja, hemianopsija (ispadi polovine vidnog polja), potpuni gubitak vida. Ovi poremećaji nastaju zbog ishemije u oblasti arterije cerebri posterior
•ataksija ( teturav hod)
•sinkope (kratkotrajan gubitak svesti), zbog oštećenja sinkopalnog refleksa u produženoj moždini
•"drop" ataci - nagli gubitak snage u nogama i pad, bez gubitka svesti, zbog ishemije piramidnih puteva u predelu ponsa
•diplopije (duple slike)
•dizartrija (otežan izgovor)
•prolazna oštećenja kranijalnih živaca
•prolazna gluvoća
•okcipitalne glavobolje
•tranzitorna globalna amnezija
•hemipareza (oduzetost polovine tela)
•hemianestezija (gubitak osećaja dodira na polovini tela)
Nekada se može uočiti naizmenična zahvaćenost strana, npr. u jednom ataku - desnostrana hemipareza, u drugom - levostrana (fenomen klackalice).

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, neurološkog pregleda, pregleda očnog dna, laboratorijskih analiza (lipidi u krvi, glikemija, hemoreološka ispitivanja), ultrazvuka, scintigrafije, CT-a (skenera) ili NMR-a (nuklearne magnetne rezonance).

Lečenje
Lečenje akutnih žarišnih oštećenja gde spada i VB insuficijencija je uglavnom usmereno na prevenciju novih ataka i javljanja kompletnog ishemičnog inzulta. U prvom redu treba se boriti protiv arterijske hipertenzije. Borba protiv pušenja i alkoholizma takođe može doprineti smanjenju broja obolelih. Zdrava ishrana je veoma značajan faktor u sprečavanju bolesti krvnih sudova. To je u prvom redu hrana bogata vlaknima i vitaminima (voće, zeljasto povrće), hrana koja sporo osobađa ugljene hidrate, kao i hrana sa malo masti životinjskog porekla. Umereni fizički (hodanje, rad u bašti i dr) i umni rad su veoma korisni. Od medikamentaa se u prevenciji koriste vazoaktivni lekovi, antiagregaciona terapija (aspirin), kalcijum blokatori. I gde je to moguće hirurško lečenje.

VSD

Bolesti srca
Ventrikularni septalni defekt
Ventrikulkarni septalni defekt (VSD) je najčešća urođena srčana malformacija i može postojati kao izolovani vicijum, ili udružen sa drugim defektima, u sklopu kompleksnih urođenih srčanih mana. Najčešće postoji jedan otvor, lociran bazalno, u nivou membranoznog dela interventrikularnog septuma.


Uzrok nastanka
Urođene srčane mane nastaju u kompleksnoj interakciji genetskih činilaca i faktora sredine. Vrlo retko se može otkriti uzrok kongenitalne srčane malformacije kao, na primer, rubeola majke ili hronično prekomerno uživanje alkohola majke u toku embriogeneze. Različiti faktori kao hipoksija, jonizujuće zračenje, neki medikamenti imaju teratogeni efekat. Rizik pojave urođene srčane mane kod dece roditelja sa kongenitalnom srčanom malformacijom je nizak, 2-5%, i ne bi trebalo da predstavlja prepreku prilikom planiranja potomstva.

Klinička slika
Klinička slika zavisi od veličine ventrikularnog septalnog defekta. Mali defekt najčešće nije praćen simptomima. Značajniji septalni defekt sa levo - desnim šantom umerenog stepena uzrokuje lošije podnošenje napora. Recirkulacija krvi u plućnom krvotoku umanjuje srčanu rezervu, i u toku napora brže dolazi do pojave malaksalosti i zamora. Veliki VSD dovodi do usporenja rasta i telesnog razvoja deteta, pojave čestih respiratornih infekcija, a može doći do nastanka srčane insuficijencije usled velikog opterećenja leve komore volumenom. Posle druge decenije života, dolazi do manifestovanja plućne vaskularne opstruktivne bolesti sa plućnom hipertenzijom i smanjenjem levo - desnog šanta. Pojava bidirekcionog i, kasnije, desno-levog šanta dovodi do cijanoze ( modrilo, plava prebojenost) i uzrokuje pojavu policitemije (povećan broj krvnih ćelija). Opstruktivna vaskularna bolest pluća ograničava povećanje protoka krvi u toku napora i adekvatni porast minutnog volumena prema potrebama u opterećenju, brzo dolazi do pojave zamora i malaksalosti, a može doći i do pojave sinkope (kratkotrajan gubitak svesti). Hipoksemija i neadekvatni porast koronarnog protoka u toku napora, s obzirom na potrebe hipertrofične desne komore, mogu uzrokovati nastanak ishemije miokarda u naporu, i pojavu anginoznog bola u grudima. Plućna vaskularna opstruktivna bolest i plućna hipertenzija mogu uzrokovati nastanak hemoptizija ( iskašljavanje krvi).

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu pregleda (šum), EKG-a, rendgenografije, ultrazvuka i kateterizacije srca.

Lečenje
VSD pripada grupi urođenih srčanih mana sa relativno visokim rizikom nastanka bakterijskog endokarditisa. Antibiotska profilaksa bakterijskog endokarditisa je neophodna u slučaju intervencija koje mogu dovesti do pojave bakteriemije (stomatološke procedure, bronhoskopija, postavljanje uretralnog katetera, abortus i sl).

Hirurško lečenje VSD - a indikovano je u situacijama kada postoji značajan levo-desni šant. U situacijama postojanja odmaklih plućnih vaskularnih opstruktivnih promena sa izrazito povećanom rezistencijom i pojavom reverzije šanta kontraindikovana je intervencija hirurškog zatvaranja septalnog defekta. Alternativa hirurškom zatvaranju u izvesnim slučajevima moglo bi da bude transkatetersko zatvaranje centralno postavljenih defekata pomoću posebnog zatvarača u vidu dvostrukog kišobrana (clamshell). Optimalno vreme za operaciju mane je predškolski uzrast dece, ali su rezultati dobri, a operativni rizik mali čak i u pacijenata starijih od 40 godina, ako nema plućne hipertenzije.